Глумио је у готово свим најпознатијим југословенским филмовима, а једна од представа којима се прославио је „Професионалац“ Душана Ковачевића, коју је годинама играо у београдском Звездара театру.

„Варљиво лето“, „Маратонци трче почасни круг“ и „Ко то тамо пева“ само су неки од филмова по којима памтимо невероватног глумца.

Стојковић је одрастао у београдском насељу Чубура и важио је за једног од последњих градских боема.

Супруга Бате Стојковића, Олга Стојковић, преминула је прошле године, а у једном од својих интервјуа, открила је да му је позориште било на првом, кафана на другом, а кућа на трећем месту.

Иако они нису имали деце, Бата је водио рачуна о ћерки једног њиховог пријатеља и опходио се према њој као родитељ. Волео је омладину, а на протестима против Милошевићевог режима, забележен је Батин говор пред студенима. Изнад масе, признао је да се први пут осећао као да је у публици, а не на сцени.

– Децо, ја сам данас дошао да се поклоним вама…

Бата је пред смрт имао само једну жељу, коју је затражио од супруге Олге.

– Рекао ми је: „Ни случајно немој да ти се догоди да ме ставиш тамо“, Мислио је на Алеју заслужних грађана. То је била његова одлука. ваљда није желео да има ништа са властима – рекла је Олга Стојковић.

Успомену на великог глумца и данас чува Звездара театар. У холу позоришта налазе се Батине фотографије, а Велика сцена носи име Сцена Данило Бата Стојковић од 2011. године.

(Курир)