МОСТАР: Отворене 99. Шантићеве вечери поезије

У Мостару су отворене 99. Шантићеве вечери поезије, које су организовали Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво „Гусле“ из Мостара.

Конзул Србије у Мостару Марија Бакоч, која је вечери прогласила отвореним, рекла је да Министарство спољних послова Србије чини све напоре да изађе у сусрет потребама својих држављана.

Она је истакла да Министарство спољних послова Србије интензивно ради на успостављању контаката Срба у региону, њихових привредних, научних, културних, информативних, спортских и других организација са матицом.

„У том духу, Генерални конзулат Србије у Мостару ће наставити да помаже рад на очувању националног, културног и духовног идентитета, као и у његовању достигнућа српске културе и врхунског народног стваралаштва“, рекла је Бакочева.

Она је нагласила да СПКД „Просвјета“ Градски одбор Мостар и СПКУД „Гусле“ имају стогодишњу традицију његовања просвјетне, националне, књижевне и културне баштине Срба.

„Свакако је за поштовање што данашњи организатори настоје да кроз своја удружења чувају и презентују дјела знаменитих пјесника, писаца, сликара, филозофа, историчара научника, промовишући њихова значајна достигнућа данашњим генерацијама“, истакла је Бакочева.

Она је нагласила да је један од знаменитих Срба из Херцеговине и Алекса Шантић, који је своја највећа дјела стварао крајем 19. и почетком 20. вијека.

Бакочева је истакла да је Шантић имао значајну улогу у културном и националном уздизању Мостара, те да је својим радом оставио неизбрисив печат у културном и јавном животу града.

Градоначелник Мостара Љубо Бешлић рекао је да је Шантић дио Мостара и да је Мостар дио Шантића.

„Шантић живи са овим градом. Алекса је увијек био актуелан. Свако вријеме имало је своје тегобе, али овај град има сјећање на свог Алексу и тако ће дуго бити. Увијек се требамо сјећати Алексе и љубави према човјеку и свему ономе што је лијепо. Тако ће овај град живјети љепше и боље“, рекао је Бешлић обраћајући се окупљенима.

Он је поручио свим младима који напуштају Мостар да се сјете Шантићевих стихова „Остаје овдје“.

Министар културе и образовања у Влади Херцеговачко-неретванског кантона Рашид Хаџовић рекао је да ће док буде Мостара бити моста, Емине и Алексе.

„Остајте овдје је пјесма која је увијек актуелна и надам се да ће наши млади послушати Алексу и остати у овом граду, јер чврсто вјерујем да долазе боља времена за град Мостар“, нагласио је Хаџовић.

Предсједник СПКУД „Гусле“ Радислав Тубић подсјетио је у име организатора да је Шантић био један од оснивача ових друштава, те поставио такве темеље на којима се и данас заснива рад.

„Његова љубав према овом граду и његово дјело је звијезда водиља нама и у `Гуслама` и у `Просвјети`. Алекса је поставио темеље рада ових друштава и он је човјек по чијим идејама и обрасцима ова друштва и данас дјелују и раде на даљем развијању културе у Мостару, али и у Херцеговини, јединствено и сложно како би сигурно то и сам Алекса желио“, рекао је Тубић.

Савјетник потпредсједника Федерације БиХ Салем Марић рекао је да су Шантићеве вечери поезије манифестација која подсјећа на чињеницу да је Мостар град поезије и која указује на племените безвременске идеје љубави, достојанства и заједништва.

„Шантић је био стуб мостарског културног живота. Шантић је пјесник Мостара и један од симбола Мостара и културног идентитета свих нас. Најмање што можемо је да се сјећамо људи вођених хуманим идејама које уједињују све људе без обзира на вјеру и нацију и промовишу суживот“, рекао је Марић.

Манифестација је почела поменом пјеснику на православном гробљу Бјелушине, након чега је свечано отворена у Народном позоришту Мостар гдје је касније одржана и представа „Прича о пјесницима“.

На програму ће све до 28. октобра бити изведено више различитих садржаја, а на завршетку ће бити додијељења и књижевна награда „Алекса Шантић“.

Организатори кажу да су овогодишње „Шантићеве вечери“ постале манифестација цијелог града, јер су се у организацију укључили Градска управа, културне установе, културна друштва и истакнути интелектуалци.