МОСКВА: Изложба о Пупину и Тесли

У Дому „Александра Солжењицина“ у Москви отворена је изложба посвећена српским научницима и проналазачима Михајлу Пупину и Николи Тесли.

Изложба под називом „Научник који је постао симбол телекомуникационе ере“ организована је поводом 160 година од рођења Пупина, а трајаће до 15. јануара 2016. године. Изложба се одржава под покровитељством предсједника Србије Томислава Николића – објављено је на сајту Дома „Солжењицина“.

Како преноси „Спутњик“, за разлику од Николе Тесле, Пупин је, нажалост, недовољно познат у Русији и зато је одлучено да дио изложбе буде посвећен Тесли.

Замјеник директора Дома Солжењицина Игор Домњин рекао је на отварању изложбе да судбине оба српска научника, који су своје проналаске реализовали у Америци, подсјећају на животне приче њихових руских колега физичара-електротехничара Владимира Козмича Зворикина и авио-конструктора Игора Сикорског.

„Послије револуције велики број Руса је био принуђен да напусти своју домовину. Тиме је Русија остала без својих великих умова“, додао је Домњин, изразивши жељу да се и Русија и Србија убудуће што је могуће рјеђе растају од својих генијалних, великих умова.

Амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић подсјетио је на Пупинова достигнућа у улози почасног конзула, с обзиром на допринос српског научника успостављању међудржавних и ширих друштвених односа Краљевине Србије, а касније Краљевине Југославије.

Он је додао да је у врло тешкој ситуацији на преговорима који су се тицали граница Југославије, Пупин уз подршку тадашњег предсједника САД Вудроа Вилсона успио да очува Далмацију, Банат и дио Словеније у оквирима граница Југославије.

Извршни предсједник Одбора за обиљежавање Пупинових јубилеја Александар Влајковић рекао је да се ректор Московског државног универзитета „Ломоносов“ Виктор Садовничји прелиминарно сагласио да наредне године у комплексу ове познате високообразовне институције буду постављене бисте или споменици Тесли и Пупину.

„Иако је имао и америчко држављанство, Пупин је остао српски патриота. Волио је православље и све православне народе. Волео је Српску православну цркву, а док је нису имали у Њујорку где је живео одлазио је у Руску православну цркву“, навео је Влајковић.

Дио изложбе о Пупину садржи око 50 експоната, од чега су тридесетак панои колажног типа који осликавају његов живот – фотографије Пупиновог родног Идвора, школовање и одлазак у Америку, фотографије које осликавају године проведене на Колумбија универзитету на коме је Пупин био најуспјешнији професор.

Изложба говори о научним признањима, али и о Пулицеровој награди коју је Пупин добио за књижевност, односно за аутобиографско дјело „Од имигранта до изумитеља“.

Пупин је заслужан за развој телегерафа, бежичног телеграфа и телефона, рентгенологију, развој електротехнике, а његов најзначајнији изум је индукциони калем.

Био је члан Америчке академије наука, Српске Краљевске академије наука, као и почасни професор 18 универзитета, те један од оснивача Националног савјетодавног комитета за ваздухопловство, претходнице америчке НАСЕ.

Тагови: Михајло Пупин, Москва, Никола Тесла