МОМА: Прва изложба Пикасових скулптура послије 50 година

Њујоршки Музеј модерне умјетности посветио је читав спрат скулптурама Пабла Пикаса, што је прва велика америчка изложба његове тродимензионалне умјетности у посљедних 50 година.

Од најранијих комада – малене фигуре жене која сједи, рађене у теракоти 1902. године, до главе жене из 1964, изложба „Пикасове скулптуре“ обухвата више од 140 дјела позајмљених из приватних и јавних колекција која показују његов таленат, опсег и разноликост.

Међу изложеним фигурама су и „Коза“ из 1950. и „Гитара“ од метала и жице из 1914. која је дио колекције МоМА.

МоМА ће, пише АП, бити једино мјесто у САД гдје ће скулптуре бити изложене од 14. септембра до 7. фебруара.

Шпански умјетник учио је сликарство а не вајарство што му је омогућило да буде „екстремно слободан у замишљању скулптуре“, рекла је једна од кустоса изложбе Ен Темкин. „Ниво инвентивности када је ријеч о материјалу или техници донио је нове идеје које раније у вајарству нису виђене“.

Његов револуционарни приступ је, стога, имао огроман утицај на друге умјетнике, додала је она.

Пикасо, који је преминуо 1973. године, је на скулптуре гледао као на другове и током живота их је чувао код себе. То, дијелом, објашњава зашто су његова 3Д дјела мање позната од слика.

„Чувао их је у собама своје куће или у студију. Биле су његово власништво док је на слике гледао као на нешто што је направљено да би се излагало и продавало“, рекла је Темкин.

Пикасо је аутор око 700 скулптура – и 4.300 слика. Вајарством се бавио у фазама, понекад са паузама од по неколико година. Сваки пут када би се вратио вајарству, то је било са потпуно новим материјалима и техникама.

Изложба почиње са скулптурама 20-годишњег Пикаса које су традиционалније – комади у глини или гипсу који су касније изливани у бронзи, дјела која подсјећају на Родена, каже Темкин.

Међутим, Пикасо је убрзо упознао афричку и умјетност Океаније и окренуо се раду у дрвету.

Током кубистичке фазе, правио је скулптуре од комада дрвета, картона, лимених конзерви и другог материјала.

„То је било апсолутна новина“, каже Темкин показујући на „Чашу апсинта“ – серију од шест идентичних бронзаних скулптура ручно осликаних у различитом дезену са сребрном кашиком и коцком шећера.

Потом, послије готово деценије паузе, Пикасо је ушао у надреалистичку фазу која је резултирала „новим облицима, формама, материјалима“, каже Ен Умланд која је са Темкин оганизовала изложбу.

То је, кажу кустоскиње, био нови приступ када је ријеч о заваривању.

Пикасо се такође бавио амбалажом користећи предмете које би пронашао као што је случај са „Главом ратице“, гдје су очи направљене од тениских лоптица са Пикасовог тениског терена.

Изложба у Паризу 1966. године први пут је његов рад у овом медију представила публици.

„То је био тренутак када је Пикасо први пут дозволио да фигуре масовно напусте његов студио“, рекла је Умланд. „Први пут је публика тада имала шансу да види величину и опсег његових скулптура“.

Идуће године МоМА је организовао изложбу „Пикасове скулптуре“ – прво излагање његових скулптура у Сјеверној Америци.

Нова изложба рађена је у сарадњу са Пикасовим музејом из Париза који је позајмио 40 комада за изложбу.

Тагови: Изложба, Њујоршки Музеј, Пабло Пикасо, Уметност