Митрополит Фотије: Змијањска прела
ЗМИЈАЊСКА ПРЕЛА
Змијање је крај јуначки,
крај слободарски,
код нас у брдима
није било ни Турака,
а народ је из усменог предања
о својој историји, вери и обичајима учио
уз огњишта на змијањским прелима
Српске породице на Змијању
су биле породичне Задруге,
на челу стола увек је био
најстарији члан породице,
деда или прадеда,
а до њега су били
синови по старешинству,
и редом, њихове мајке и жене,
а деца су била одвојена
и за другим столом,
она се нису мешала са одраслима,
све би почињало и завршавало
са молитвом,
а потом је прављен
распоред послова тога дана,
ко ће шта радити
– прави мали световни манастир
Живот на Змијању
био је скроман и тежак,
врлет, али је све било прожето лепотом,
са песмом се ишло на посао,
са песмом се и враћало,
косци су данима косили
док читаву змијањску висораван
покосили не би,
а данас то једва да стигну и трактори,
деца – једни за јагањцима,
а други за јарићима и другом стоком,
чим би проходало
– дете се и посла прихватало,
јер је свака рука била злата вредна,
најбогатији су били они
који су највише руку у породици имали,
али је од домаћина много зависило,
он је морао мудро управљати
и глава куће бити,
све је пратио и надзирао
Нашу кућу су звали – софрари,
софрари од речи софра, сто или трпеза,
јер су код нас долазили и одседали
свештеници, учитељи и лугари,
у нашој кући би били почашћени,
а после разговора
свако би даље одлазио својим послом,
старија деца нису смела тада
у кућу улазити, да не сметају,
а ја сам понекад улазио,
јер сам био мањи
и видео сам понеког од учитеља
или лугара,
на Змијању је од вајкада
постојала традиција,
да се води рачуна
о путницима намерницима,
да се они примају у кућу и угосте,
па су чак и посебне просторије
за “за туђина” прављене
Прела су била посебно значајна,
данас би бивала код једнога,
сутра код другога,
на прелима се певало, причало,
учило и прело,
најмудрији људи су млађима говорили
о српској историји, Косовском боју,
о одласку у цркву,
поштовању црквених празника и Светитеља,
многима који то нису чинили
громови би сена и куће палили,
на прелима су склапана
кумства и пријатељства,
ту се и ашиковало и о будућности говорило,
прела су била један народни универзитет,
где се народној мудрости
и практичним занатима учило,
и све је било достојанствено
и благословено
и Милом Богу приступачно
Митрополит Фотије
