МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ СРБИЈЕ: Београд не спори да је стара дубровачка књижевност и хрватска

Министарство културе и информисања Србије саопштило је да одредба Закона о културном насљеђу по којој издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином, не значи да Србија спори да је стара дубровачка књижевност и дио културног насљеђа Хрвата.

Реагујући на оцјене Института за хрватски језик и језикословље да Србија „присваја дубровачка књижевност“ из Министарства су навели да одредба о старој и ријеткој библиотечкој грађи која је наведена у члану 23 Закона о културном насљеђу представља дефиницију која је установљена Законом о старој и реткој библиотечкој грађи из 2011. године.

Наглашено је да је такав став потврда научно методолошке досљедности, коју је српска филолошка школа установила прије сто педесет година, а која траје и данас.

– У Српској академији наука и уметности, Београдском универзитету, Матици српској и другим научним институцијама је утврђено, да је стара дубровачка књижевност јединствена појава код јужних Словена која има своје особености и представља велико заједничко добро. На основу језика на коме је написана може истовремено да буде и српска и хрватска. То је помирљив приступ који у дубровачкој књижевности тражи оно што је заједничко – пише у допису Министарства достављеном Танјугу.

Из Министарства су подсјетили да су исто становиште заступали и познати Дубровчани од Матије Бана и Валтазара Богишића у 19. вијеку до Милана Решетара и Петра Колендића у 20. вијеку, а да су они били чланови Српске академије наука и уметности.

– Сматрамо да се управо на примјеру двојног насљеђа, заједничке језичке прошлости и односа према књижевној баштини, најбоље препознају европске вриједности и перспективе добросусједских односа – закључено је у саопштењу.

Хрватски европосланик Карло Реслер позвао је јуче Европску комисију да реагује на нови Закон о културном насљеђу Србије уз тврдњу да Србија „присваја хрватску културну баштину“, односно дубровачку књижевност, тиме што се у закону наводи да она подједнако „припада српској и хрватској култури“.