МИНИСТАР ВУКОСАВЉЕВИЋ: Ускоро у Србији 166. лист „Мирослављевог јеванђеља“
Мирослављево јеванђеље (фото: www.hilandar.info)
Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић најавио је да ће у наредних неколико мјесеци из Русије у Србију бити враћен једини лист који недостаје најстаријем сачуваном српском илустрованом ћириличном рукопису „Мирослављевом јеванђељу“, и то након вијек и по.
У Русију ће бити упућено седам слика руског умјетника Николаја Рериха које за Русе имају изузетну вриједност, будући да је ријеч о значајној ренесансној личности руске културе са краја 19. и почетка 20. вијека.
Вукосављевић је навео да је са руским колегом Владимиром Мединским о томе потписао споразум, који су потврдили предсједник Србије Александар Вучић и предсједник Русије Владимир Путин током недавног састанка у Београду.
Он је подсјетио да је Србија дуго покушавала да врати 166. лист вриједног рукописа, додавши да је то било правно немогуће јер у Русији постоји закон о забрани враћања умјетничких дијела која се налазе на територији те земље.
Према његовим ријечима, рјешење је пронађено након што су Руси почели да се распитују о томе да ли у Србији постоје Рехирова дијела, те се испоставило да их има седам и да нема правне препреке за њихово враћање.
„Мирослављево јеванђеље“ чини један од највећих метеријалних споменика српске културе, а у словенској палеографији и свјетској историји умјетности третира се као документ прве категорије чија је умјетничка вриједност непроцјењива.
Архиепископ и научник Порфирије Успенски, предводећи руску духовну мисију, посјетио је 1845/1846. године манастир Хиландар и фасциниран изгледом „Мирослављевог јеванђеља“ понио са собом 166. лист у Русију.
„Мирослављево јеванђеље“ је јеванђелистар – богослужбена књига, која има дјелове четири Јеванђеља, док његов кожни повез није првобитан, већ је, вјероватно, из 14. вијека и претпоставља се да је преузет из неког другог рукописа.
За културно добро од изузетног значаја „Мирослављево јеванђеље“ проглашено је 1979. године, а од јуна 2005. године уписано је на листу Унеска „Памћење свијета“.
Ова рукописна књига чува се у Народном музеју у Београду и повремено представља јавности.
