Мудрост и вриједност приповиједања Иве Андрића од непроцјењивог су значаја, а његова дјела у којима је причао о прошлости, људима и судбинама са нашег тла постала су темељ нашег сазријевања и формирања личности, изјавио је вечерас у Вишеграду министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић.
Малешевић је на свечаном отварању манифестације „Вишеградска стаза“ рекао да се о вриједности и квалитету Андрићевог дјела не треба пуно говорити, јер дјело говори само за себе, и то на више од тридесет свјетских језика.
„Поред великог броја манифестација са којима су се ови значајни датуми обиљежавали у Републици Српској, а у којима су учествовале бројне институције и организације, те културни, јавни и научни радници, отпочела је реализација великог пројекта Андрићграда који је доказао не само оправдано улагање, него је превазишао сва очекивања“, рекао је Малешевић.
Он је додао да би стазу требало уцртати на мапе свих карата да би добронамјерни путници што лакше стигли до народа који шири руке свакоме и да би га што боље упознали.
Јелена Новаковић из Београда у бесједи о Андрићу је рекла да је он био страствени читалац кога је занимала цјелокупна свјетска литература и познавалац више страних језика, што му је омогућавало да чита дјела страних аутора.
„У бележницама је записао мисли других књижевника које су му се чиниле истинитим“, рекла је Новаковићева и додала да је лектира за њега била прилика за сусрете са различитим писцима у којима је често проналазио своје сроднике.
Предсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Слободан Савић рекао је да „Вишеградска стаза“ постаје лијепа традиција у оквиру које се окупљаји бројни ствараоци културе који доприносе овој манифестацији.
Начелник општине Вишеград Славиша Мишковић рекао је да је „Вишеградска стаза“ стаза којом сваке године долазе нове идеје и писане ријечи, „гдје се покушава оживјети Андрић и његово дјело“.
„Ова стаза је мост између прошлих и генерација које долазе и које ће, надам се, донијети још неког нобеловца, а ми смо дужни да градимо нове мостове и отварамо врата новим умовима“, истакао је Мишковић.
У оквиру програма, предсједник Друштва библиотекара Републике Српске Стојка Мијатовић додијелила је повељу „Ђорђе Пејановић“ Народној библиотеци „Ћирило и Методије“ из Приједора, као и најбољим библиотекарима Српске Радмили Велимир из Народне Библиотеке „Бранко Радичевић“ Дервента и Биљани Пајић из Народне библиотеке Милићи, те најбољем менаџеру у библиотекарству Озренки Ђурић из Народне библиотеке „Бранко Чучак“ Хан Пијесак.
Одломке из Андрићевих дјела говорио је глумац Владимир Чукурбић, а у умјетничком програму наступио је црквено-градски хор „Свети кнез Лазар“ из Прибоја и Игњат Миличевић.
Првог дана „Вишеградске стазе“ отворена је изложба књига „Чигоја штампе“ из Београда и „Дабра“ из Добрунске Ријеке.
У Градској галерији Вишеград отворена је изложба дјела насталих на прошлогодишњем међународном ликовном саборовању, а у холу Дома културе постављена је изложба „Језик и писменост“ Народне библиотеке Крагујевац.
Овогодишња „Вишеградска стаза“ биће завршена у недјељу, 7. јуна, монодрамом „Последња шанса“ Фави театра из Београда.
Организатори ове традиционалне културне манифестације су општина Вишеград, Дом културе и Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ Вишеград.
Генерални спонзор „Вишеградске стазе“ је предузеће „Хидроелектране на Дрини“ Вишеград.
Тагови: Андрићград, Вишеградска стаза, Иво Андрић