Интервју српског глумца и амбасадора српске културе у Русији Милоша Биковића за Russia beyond о филмском фестивалу Кустендорф, његовој користи за руске редитеље и томе како он види будућност руског и српског филма.
– Милоше, шта је Кустендорф за вас? Ви долазите скоро сваке године, чак смо се и упознали овде.
– Кустендорф је доказ да се центар света прави јачином духа, а не тежиштем капитала. Он је контратежа. Центар света се ствара тамо где је традиција, култура и уметност основа сусрета. Ми се због тога сусрећемо, а не због тога што се, рецимо, у другим светским центрима врти капитал. Оно што је природно, нетакнуто, колико је то могуће, овде се сусреће са оним што је рукотворено, то јест са уметношћу. Оно што је артистично се ослобађа од онога што је артифицијално и вештачки, врхунска уметност је ослобођена од гламура, који јесте тај реп, та приколица капитала и таштине, који се закачио за уметност и паразитира. За мене је Кустендорф једна тачка слободе.
– Радили сте и настављате да радите са многим руским режисерима. Да ли можете са неким да упоредите Кустурицу?
– Најлогичније би било упоредити га са Михалковим. Обојица су личности које надмашују оквире онога чиме се баве.
– Какав значај Кустендорф има за младе руске режисере?
– Руси који долазе на Кустендорф се увек са тугом враћају, и са жељом да поново дођу. За њих то значи не само стварање контаката, него отварање неких нових видика и перспектива упознавања са Србијом, добар провод, инспирација, поново уједињење тих дубоко у нама усађених подсвесних словенских културних веза.
– Који је потенцијал руских редитеља, по чему су они посебни?
– Они имају велики потенцијал због тога што је руска кинематографија сада у успону због економске стабилности која се појавила и ствараоци руске кинематографије се пореде са Холивудом. Нису достигли Холивуд зато што Холивуд има међународну доминацију, када је у питању тржиште, али само већ поређење и сустизање Холивуда је велики успех за руску кинематографију. Као што сам ја из Србије дошао да глумим у Русији, тако рецимо у Америци постоје глумци из Италије, из Ирске. Тако и у Русији могу да постоје разне групе, и Москва може да постане светски центар где ће се и српска кинематографија остварити на руском тржишту.
– Ви сте већ имали прилику да радите са једним од највећих редитеља Русије, Михалковим. Председник Путин вам је уручио државну награду. За неког глумца би то могло да постане врхунац каријере. Који су ваши циљеви везано за Русију?
– Волео бих да размислимо о заједничкој режији или продукцији. Ми имамо много заједничких тема, личности српског порекла које су градиле руско царство, Русе који су много допринели и урадили за Србију и Југославију, имамо заједничке победе и трагедије. Мислим да на основу тога наша кинематографија руско-српске копродукције има велики потенцијал и много материјала.
Подсећамо да ове године очекујемо премијеру филма „Балканска међа“ Биковићеве продуцентске куће „Архангел студио“ а који је режирао Рус Андреј Волгин.
– Филм „Балканска међа“ је једна војна акциона драма. Мислим да ће бити веома спектакуларан. Јако је добро снимљен, што је за мене веома важно. Филм је инспирисан догађајима 1999. на Косову, али није реконструкција тих догађаја и не треба тражити неку истину о њима. Али подсетити како је кад вас бомбардују, показати целом свету из перспективе Србије како изгледа када се 17 или 19 земаља обруши на вас, показати једну спремност да се страда за идеал – у томе постоји нешто ирационално, али вредно поштовања.
Катарина Лане, Russia beyond