МИЛАН РУЖИЋ: Трорука Свемајко, игуманијо Хиландара

Из ока си искапала, радоснице милоносна,

тугу ли си заменила, сузо сузна инокосна.

Са фреске ли си сишла, светице препоносна,

да православље славиш, мајко ортодоксна.

У мору греха копно ли си, старице окопнела,

нашим греховима ишибана, светитељко помодрела.

У сунцу пустиње, оаза ли си, нероткињо замајчена,

и кап воде у жеђи си, Свепотрепко одбачена.

У мећави смирај ли си, пазитељко преморена,

претерујеш кад љубав делиш, у дељењу несмотрена.

 

Помилуј грешника, руко благословена,

да зарасте душа од грехова изморена.

Помози немоћне, молитво измољена,

душа им је ко зна како на делове изломљена.

Из ланаца избави душу што је потлачена

и сиротана закључана у три ума помрачена.

Горчину заслади код човека огорчена,

светитељко једина у љубави отројчена.

Душу прикуј за онога са кога штрчи одваљена,

Богородице свима блиска, од сваког греха одаљена.

 

Свима Оцем, Теби сином, безгрешнице крунисана,

даривала си наша срца вечном тугом урнисана.

Ђавоиманима постани тишина усред ђавољег вриска,

свим људима, буди мати, и далекима, увек блиска.

Молимо те као узданицу једину и нашу,

залуталима дај пастира, гладном стаду дај испашу.

 

Када помраче се умови и поразбијају се сви компаси,

са нама буди, Свимамајко, залутале душе спаси.

У временима тупим, буди наша оштра бритва,

последња си нам одбрана и увек прва нам молитва.

 

Блага ли си, блага мајко, и када грешне кориш,

одавно спремна да у нашој ватри Ти због нас изгориш.

 

Срећно Ти рођење Сина, тродлана Богородице,

избавитељко посвећена, Мајко наше породице.

 

Чувај нас и чувај нам се у данима коледара,

трорука Свемајко, игуманијо Хиландара.