МИЛАН ГУТОВИЋ О „СРЕЋКУ ШОЈИЋУ“: Како је држава пропадала, тако је та битанга добијала на цени!

Није да ми не прија људско друштво, али ми више прија да будем сам. Нисам пргав. То немам у карактеру сигурно али умем да будем непријатан за једну врсту људи. А за другу врсту људи могу да будем и пријатан. Како кажу Енглези, ја сам џентлмен ја никога не увредним случајно, каже Милан Лане Гутовић.

Он је у емисији „Лично, незванично“ Прве телевизије, аутора Филипа Чукановића, говорио о свом животу, смрти, колегама, женама, наградама, држави, Шојићу…

Славни глумац је новинарској екипи показао свој „контејнер“ који је направио пре две године близу реке, на око 100 километара од Београда.

ОДУСТАО ОД КУЋЕ ЗБОГ КОМШИЈА

Одувек сам имао идеју да направим нешто овако али сам у реализацији имао проблема зато што сам мислио да би требало да зидам кућу. Али чим се сазида кућа, пошто је то на неком плацу, онда дође један комшија, онда сдруги па трећи комшија. Па гужва…

И онда сам редуковао своје жеље и дошао до овога.

ЛЕЧЕЊЕ ЖИВОТИЊА

Козе умем да излечим од скоро свега. Држао сам козе па ме је један чобанин научио. Тај чобанин ме је научио неколико лекова које могу да користе и људи.

Козе углавном пате од кожних обољења.

О ДРУЖЕЊУ СА КОЛЕГАМА

Кад бих имао разлога, дружио бих се са колегама. Дружим се са њима на пробама и представама.

И то ми је довољно… А изгледа да је и њима.

ЖЕНАМА СЕ НЕ УДВАРАМ НЕГО СЕ ПОТУРАМ

Не прилазим женама него се потурам. Моје годиште за жене није баш употребљиво. Пошто нема смисла да се ја чича удаварам женама, онда сам нашао решење – не удварам се него се потурам.

И бивало је ефекта.

Кад ми кажу да добро изгледам за своје године ја им кажем да је то зато што не пушим, не пијем и лажем за године.

Ја не могу добро да изгледам, ја могу само да личим.

О ГЛУМИ И НАГРАДАМА

Нисам се уморио од глуме јер уживам у овом послу, а од уживања се нико није уморио.

Награде у принципу немају задатак да награде тог човека који прима награду, већ имају фунцкију да будућим генерацијама укажу како би требало да се ради. Због тога добитник било које награде би могао да буде поносан на то што је изабран за пример генерацијама. Дакле да буде поносан на свој бивши а не садашњи рад.

Пошто добијам све те награде за животно дело остаје ми још само да умрем. Али нисам имао у плану још то.

О ШОЈИЋУ

Када смо почињали да радимо серију тих филмова Југославија је у то време била стабилна земља у којој се ко коси а ко воду носи. Тај лик, тај формат човека као што је Шојић, он је био једна маргинална популација, један отпадак од друштва, једна џукела најобичнија која је могла да буде директорчић у неком малом предузећу где је могао да га черупа…

Како је држава пропадала, тако је та битанга добијала на цени. Он се није усавршавалао, он је остао битанга. Али је око њега све тонуло.

Он је у овом задњем серијали већ био у Скупштини. Значи од сецикесе је стигао у Парламент.