Михалков: Кад формирамо Евроазијску филмску академију – тек ће се видети где су прави Оскари

ВЕЛИКИ руски филмски режисер и глумац Никита Михалков јавно се успротивио повратку у земљу естрадних звезда, уметника и „лидера јавног мнења“ који су емигрирали због неслагања са влашћу Владимира Путина и специјалном операцијом у Украјини.

– Нису потребни Русији, њихова места су заузета. На њима су нови уметници који се поред њих, да су остали, никада не би пробили. У сваком случају, јако је добро што су њихова места заузета. Јер, за разлику од оних који су 20-их година прошлог века протерани из Русије на „филозофском пароброду“, ови су из себе протерали Русију.

Упитан да ли руски редитељи данас треба да теже да своје филмове „носе“ на фестивале у иностранству, Михалков је рекао:

– Да бисте из Русије дошли на инострани фестивал, потребно је да испуните неколико услова – да заиста не волите своју земљу, да је презирете и осуђујете. Или да се придружите општем тренду западне заједнице везаном за ЛГБТ и трансродне особе. То је на Западу гвоздени закон, сличан оном у Совјетском Савезу када је било немогуће снимати филмове о добрим белогардејцима.

– Данас је неперспективан на међународним фестивалима на Западу сваки филм који не денунцира своју државу, свој народ, своју историју. Зато ми формирамо Евроазијску филмску академију која ће додељивати Евроазијску награду са великим новчаним износом. И Иран и Кина су спремни да то подрже, да се придруже. А са њима је то већ безмало половина човечанства. Све у свему, ако се договоримо и формирамо Евроазијску филмску академију – тек ћемо видети где ће бити прави Оскари.

Говорећи о свом Оскару, Михалков је рекао и ово:

„Мислим да је понижавајуће прижељкивати да те награде људи који те, углавном, презиру. Неки ће рећи: Лако је Никити да тако говори, он већ има Оскара. Разлика је у томе што је Америка, када сам ја добио Оскара, била друга земља. Данас нема америчке музике коју смо волели, нема америчке кинематографије којој смо се дивили. Данас Француска није оно чему смо се дивили, а ни Италија. Сада је у Риму мрак већ у 21 сат, а у Паризу је у то време на Јелисејским пољима – Каиро.

– Тако се, уверен је Михалков, у Француској и Италији, манифестују њихова слабост и кукавичлук, одгајени под америчким нуклеарним кишобраном. Угојили су се, престали су да разговарају о озбиљним проблемима које су покретане у француским, италијанским филмовима у периоду „новог таласа“, у неореализму. Све што данас раде своди се на покушаје да уђу у тренд када жена води сексуални живот својим аутом. Ај-ај! Сјајно! А није да сам моралиста. Када сам пре неколико година био у жирију једног европског фестивала, одгледао сам све филмове и схватио да од 20 има смисла расправљати о пет, а раније је било – о 19 од 20! Тај свет умире. Својим мислима о толеранцији и мултикултуралности довео је себе до смрти. Иза тога се крију страх и немоћ да бране своју културу, језик, своје земље.

Михалков је посебно указао да је прошло време филмова који се снимају у гламурозним ентеријерима и баве се дамама за пратњу.

– Упркос томе, врло мало филмских људи жели да схвати да ће се они момци са орденима вратити са фронта и почети да постављају питања. Питаће: где си био ових 9 година, шта си радио? Мени је савест чиста. Од 2014. звоним на узбуну на сва звона. Нису хтели да ме чују, смејали су се. Бог с њима! Вода точи камен.

Михалков је рекао и да је од оних који сматрају да је Господ у време покушаја побуне 24. јуна спасао Русију од грађанског рата и крвопролића:

„Апсолутно је тако! Све што се дешава у Русији је захваљујући Господу. Другачије и не може да буде!“