МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Литургијо- оно најбоље у мени

Благовест птица,
и лица,
у једном лику…

И она мека смирна далека,
ал ту је, запиткује…

“Ко си..?”, вели.

“Најбоље од себе”, одговарам
сплетен сунца зрацима.

Играло би се то пегаво штене,
зове да га појурим…

Појурих га, куд да журим.

Није ништа трајање до стајање…

Уставиш човека у себи да се поразговараш.

Није важно докле си стигао но одакле си пошао.

Уставиш човека у себи, питаш, можда си већ дошао..?

А, све мислиш да касниш.

“Ко си?”, питају иконе.

“Најбоље од себе”, велим, кајан.

Пред олтаром, познадох се, вечит и трајан.

Роје се осице,
апостоли и мироноснице…

Има ли шта лепше од детета у цркви.

Од цркве у детету.

Смеју се са њима иконостаси,
малени јеванђељски горостаси.

Ничиме достојан милости оволике
па опет милости на претек.

Најбоље од мене ни за кап,
па опет реке, брзаци, језера, слап…

Да ми је расплинути се у хиљаде делова
опет би ме мањкало за сву љубав Господњу.

И Сина – Божијег распетог за грехе моје,
и васкрслог да бих знао одакле сам.

Лако ми је лутати кад знам којим ћу путем…

Уставим човека у себи па полако, ногу пред ногу
скитнице са хиљаду домова.

Немам ништа до огњишта,
кандила, иконе и гроба.

И овог пегавог штенета
што се скирло у кошару с јајима.

И сву слободу да славим Бога
макар делић колико ме слави.

И муке Сина његовога
распетога за све добро у мени.

А, шта ми више треба?

Знам језик тамјана,
дошаптавамо се…

Мир који не бих описао
ни да умем.

Тек саслужујем оном најбољем у мени,
за певницом стихова оца мојих отаца
и оца мојих потомака.

Има ли шта лепше од гласа деце у цркви.

Деце у нама кад се ускомешају.

Где залепетају крилима ко воштанице.

Огрну се у Плаштанице…

Потрча небом пегаво штене,
да јави.

Оно што знамо
јер лик смо једнога лика.

Слободни да волимо,
а куд ћеш већу слободу.

Слободни под распећем
лаким ко перо.

Колико је љубави у теби Господе
кад прашташ ми оно што никад себи опростио не бих.

Колико мира за мене једнога
да вазда знам одакле сам и кад лутам…

Пој птица,
и лица,
страна а знана…

Сва од једнога лика.

Сва насмејана.

Христос- Воскресе, смрћу смрт победи!
Христос- Воскресе, смрћу смрт победи!
Христос- Воскресе, смрћу смрт победи!

Оно сам најбоље у себи.
Оно што једино вреди…