Ове године навршава се 350 година од престављења Светог Василија Острошког.
Свети Василије Острошки рођен је 1610. године, као Стојан Јовановић, од родитеља Петра и Ане, у селу Мркоњићу (Попово поље у Херцеговини). Учио је школу у манастиру Завала, код стрица, јеромонаха Серафима. Закалуђерио се у требињском манастиру (Тврдошу), добивши монашко име Василије, гдје је и рукополежен у чин ђакона и презвитера. Једно вријеме је боравио у Цетињском манастиру код црногорског митрополита Мардарија као придворни монах. У манастиру Тврдош је произведен у чин архимандрита. Због несугласица међу братством напушта манастир Тврдош и одлази на Свету Гору, гдје је провео око годину дана. Ишао је у Русију, и по повратку из ње, у вријеме српског патријарха Пајсија Јањевца, постао је митрополит западног дијела Херцеговине (1639). Након Тврдоша, 1651. године прелази у никшићки крај, прво у мјесто Попе код Оногошта (данашњи Никшић), затим у манастир Острог, и преузима источнохерцеговачку митрополију синђелијом патријарха Гаврила. Од 1654. године Василије се помиње као митрополит обје херцеговачке епархије (источне и западне). Упокојио се 29. априла / 12. маја 1671. године и сахрањен је у Горњем манастиру Острог. Био је заштитник православља и организатор ослободилачке борбе против Турака. Култ Светог Василија Острошког почео се ширити по цијелом српству током XVIII и XIX вијека када је његово име ушло у општу стихиру српским просветитељима и када је штампана његова служба у београдском Србљаку (1861). Култ светитеља је јачао и попримио велике димензије тако да је данас Свети Василије Острошки један од најпоштованијих светитеља српском народу и Српској Православној Цркви.
Поводом овог јубилеја Епископија будимљанско-никшићка, Митрополија црногорско-приморска и Епархија захумско-херцеговачка организују Међународни научни скуп под називом „Свети Василије Острошки 350 година од престављења“, који ће се одржати 9. и 10. маја текуће године у Никшићу, манастиру Острог и у Требињу.
Идеја нам је била да се хронолошки обухвати раздобље од XVII вијека до данашњих дана првенствено на простору Херцеговине, Црне Горе и сусједних области. Пристигао нам је велики број пријава са темама из области политичке, културне и привредне историје, теологије, историје умјетности, етнографије, фолклористике, археологије, историје књижевности, музикологије, права утемељени на домаћим и страним писаним свједочанствима који би јасније расвјетлили период у коме је живио Свети Василије Острошки, као и развој његовог култа у каснијем периоду. Ово је уједно прилика да се јасније представи епоха и стање у Српској Православној Цркви у том раздобљу.
Учешће на скупу ће узети личности из академске заједнице, академици, професори универзитета из шест држава: Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине (Републике Српске), Кипра, Грчке и Русије, као и научни и културни посленици.
Уз учешће великог броја учесника скуп ће се одржавати по паралелним сесијама са мањим бројем учесника уз поштовање свих епидемиолошких мјера.
Радни језици на научном скупу биће српски, руски и енглески језик.
Скуп ће почети литургијом у Горњем манастиру Острог 9. маја, а након тога слиједи свечано отварање скупа. Поздравна слова даће архијереји: Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије, и Епископ диоклијски г. Методије, затим Министарка просвјете, науке, културе и спорта проф. др Весна Братић и академик проф. др Јован Делић. Слиједе сесије у манастиру Острог и Никшићу. У понедељак 10. маја у Требињу ће поздравно слово дати Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије и протојереј-ставрофор о. Радивоје Круљ. Осим предвиђене сесије, учесници скупа ће обићи манастир Тврдош и Мркоњиће – родно мјесто Светог Василија Острошког.
На скупу ће излагати рефетате:
У име Организационог одбора др Васиљ Јововић
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ МОЛИ БОГА ЗА НАС!