Матија Бећковић: Онај бистри дечак из Доње Мораче, што је продавао зукве петроваче

Онај бистри дечак из Доње Мораче,
што је продавао зукве петроваче,
да се домогне књиге и обуће,
и у пустињу побегне од куће.

И у време јагме за значке и прње,
своје голо тело обуче у трње
и купи чивија по најскупљој цени,
да Христа на крсту бар мало одмени.

Али чим се крсним знаком знаменов’о,
нема тога ко га није каменов’о;
и то камење поста му имање,
сваки камен њему, један Христу мање.

И сад, оне руке, од зукава грубе,
гологлави старци прилазе да љубе.

И на окрст Христове целе васионе,
сем изван неба црне земље оне,
нигде не дође да звона не звоне!