МАРКО ТАНАСКОВИЋ: Београд престаје да буде главни град титоистичке Југославије и постаје престоница српства и православне културе

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Александар Милачић

„Ако узмемо у обзир одређене реакције из тзв. региона и степен агресије који се испољава при свакој позитивној вести везаној за Србију, можемо да закључимо да ће нам у будућности подједнако бити потребни и крст и мач“, истакао је у разговору за ИН4С писац и колумниста Марко Танасковић

На Савиндан, 27. јануара, свечано је представљен споменик зачетнику средњовјековне српске династије Немањић и једном од највећих српских држаника – Стефану Немањи.

Споменик је сачињен у бронзи и дјело је руског вајара Александра Рукавишњикова. Због своје габаритности: висок чак 23,5 метара – уз пет метара испод земље и тежак око 80 тона; споменик је допреман из Москве у дијеловима.  

Подсјетимо, на представљању споменика су присуствовали предсједник Србије Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, предсједник парламента Ивица Дачић, министри у Влади Србије, предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, великодостојници Српске православне цркве и многи други.

Предсједник Вучић је истакао да су Срби до Немање били племе, од њега до данас државотворни народ.

„Зато држи мач, којим је правио и градио, затим чувао и штитио. До Немање смо били култура опонашања и превођења, од њега култура креације, хранитељства и писања, а то симболизује Хиландарска повеља“, рекао је Вучић.

Иако је на споменик Стефану Немањи огромна већина српске јавности чекала годинама, ни овај догађај није могао да прође без велике полемике. Најжустрије критике на рачун Споменика, још увијек, стижу из „другосрбијанског“ културолошко-политичког миљеа.

У будућности ће нам подједнако бити потребни и крст и мач

Писац и колумниста Марко Танасковић, у разговору за ИН4С, истиче да су бурне критичке реакције из самозваних “грађанских” кругова у Београду на подизање споменика Стефану Немањи и на његов изглед показатељ да се, како је истакао, појединци из тих псеудоелитистичких и интересно увезаних групација осјећају озбиљно угрожени пред буђењем српског народа из самопоричуће, југоносталгичарске хипнозе.

„Том буђењу сведоче и недавне промене улица по Београду и давање улице хероју Благоју Јововићу који је смртно ранио усташког крвника Анту Павелића, чиме су такође били озлојеђени поједини кербери традиција “братства и јединства”. Београд, мало помало, престаје да буде главни град мртве, титоистичке Југославије и постаје престоница српства и православне културе, што потврђује и завршетак радова и на Храму Светог Саве. То уопште не умањује његов космополитски карактер, напротив, то га само учвршћује и јасно профилише, као што свако аутентично интернационално усмерење претпоставља здраво национално осећање, а овај споменик и читав преуређени Савски трг биће још једна атракција која ће привлачити бројне туристе из региона и из света“, нагласио је он.

Танасковић сматра да подизање овако монументалног и велелепног споменика јесте „закаснело враћање дуга и одавање почасти Стефану Немањи као родоначелнику најславније српске средњевековне династије, али и подсећање на историјску утемељеност и континуитет српске државотворне идеје“.

У том смислу, наставља он, потпуно су беспредметне дискусије које су заокупиле друштвене мреже претходних дана око тога да ли је боље да Немања држи крст или мач, као и улажење у мотиве накнадне промене наруџбине.

„Како се ради о споменику Стефану Немањи, као великом жупану и световном владару који је зачео државу која је израсла у Душаново царство, сасвим је прикладно да држи мач, јер се државе, свуда у свету кроз историју, праве, бране и шире пре свега мачем и ратовањем, иако је ова наша увек имала и крст као снажну духовну потпору. Посебно су дегутантне политички мотивисане подметачине и фалсификати које се злонамерно шире по интернету о томе како је аутор споменика тобоже изјавио како је био изненађен када су му београдске власти тражиле да крст промени у мач како се не би вређали инвеститори оближњег Београда на води и како из протеста због те промене није дошао на свечано откривање споменика. Свако ко поседује интернет конекцију и минималне интелектуалне капацитете за разумевање изреченог може да погледа интервју који је аутор споменика Рукавишњиков дао за РТС и да се увери да те тврдње напросто нису истините. Уосталом, ако узмемо у обзир одређене реакције из тзв. региона и степен агресије који се испољава при свакој позитивној вести везаној за Србију, можемо да закључимо да ће нам у будућности подједнако бити потребни и крст и мач„, саопштио је Танасковић.

Критичари споменика никако до краја да кажу какав би споменик у 21. веку заслуживао православни средњовековни владар

Историчар др Александар Раковић у изјави за ИН4С саопштио је да критичари споменика никако до краја да кажу какав би споменик у 21. веку заслуживао православни средњовековни владар.

„Испостављане су разне примедбе, али никада саопштене по ширини и дубини. Многима, али не свима, смета грандиозност споменика, но свет је пун грандиозних споменика разним владарима и истакнутим личностима. Стога није битно да ли грандиозност одговара 19, 20. или 21 веку, већ је важно да одговара личности владара коме се подиже. Стефан Немања заслужује такав споменик у Београду“, подвукао је Раковић.

Чињеница да је аутор споменика Рус додатно иритира и унесрећује београдске западнофилне кругове

Аутор споменика Александар Рукавишњиков, као реномирани руски вајар, представља додатни разлог, сматра Танасковић, који иритира београдске западнофилске кругове.

„Реч је о светски признатом и прослављеном вајару који је, између осталог, радио споменик Џону Ленону уопште их не спречава да износе најневероватније бесмилице о “скопљеизацији” Београда. Многи међу њима своју идеолошки и политички мотивисану критику маскирају естетским критеријумима, па смо слушали свакакве замерке и примеде које би се све могле подвести под субјективни дојам и склоност ка модерном науштрб традиционалног и класичног, али и врло бизарне и промашене коментаре о каишевима, жиревима и киндер јајима који само показују необразовање и неукус оних који их износе“, рекао је Танасковић.

„У једном свом раније коментару написао сам да, чак и када би највећи вајари из прошлости, Микеланђело и Бернинин, устали из гроба и у колаборацији направили потпуно бесплатно споменик Стефану Немањи из своје љубави и поштовању према Србији, београдска “другосрбијанска” чаршија би пронашла неки разлог да закера и да буде незадовољна. Оно што је много важније јесте да је обичан народ, у огромној већини, одушевљен спомеником и да ће он улепшавати Београд, али и подсећати нас на славну прошлост које морамо бити достојни“, закључио је у разговору за наш портал Марко Танасковић.

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.