МАРКО КОВАЧЕВИЋ: Пјесањ Црној Гори

Очи пеку и мирис се јак, продоран пружа
од сапунског мехура у који си стала
никако да постанеш трновита ружа
да очи ослободиш, да би прогледала

Ти не видиш да то ништа није
да суштина твоја и сада је иста
Крв твоја, сељачка и плава, не врије
као да си, мати, заборавила Христа

Зар само камен оста, гипка моја срно,
крши на којима крв предака прими
Прогледај, најљепше око моје црно!
Прогледај, молим те у очаја рими!

Не дај да нам дуси зли утуле Српство,
да воштаница наша пред Господом не тиња
Призови нам Спаса прије провалије
да покаже прстом гдје је крдо свиња

Па под ноге да му усниш, од умора срно
Нек те кажу мртвом, најљепше око црно
и нек страх у срцима начини нам трептај…

Апостолске ријечи пробудиће тебе:
Тавито устај! Тавито устај!