Количина чуда није ограничена. Има их таман толико колико и оних који у њих верују. Управо су из тог разлога бројна чуда свакодневница у манастиру Тумане код Голупца. Свети српски народ, духовно ожеднео услед идеологије која практикује исушивање душе, открио је Тумане као непресушни извор Божије благодати, где се може напојити утехом, надом и вером у милост васкрслог Господа Исуса Христа. Тумане управо јесу комад Неба на српској земљи, Космет ван Космета, Синај ван Синаја, Небеска Србија у овој земаљској, светиња у којој још увек све тиња, посебно заветни пламен Лазарев.
Данас је Свети Лазар дошао у Тумане. Дочекали су га тумански домаћини, Свети Зосим и Свети Јаков и то свечарски, у новој одежди, раздајући стару онима којима је то зрно благослова клица вере Православне којом ће посејати запустели, а родни врт рода свога. Сабрани, као честице око језгра, Причешћени у Једно, а вечерас већ расути по свим српским земљама, ми управо јесмо мали апостоли који ће причама и сликама проповедати о љубави коју можемо да (до)живимо, онако како је (про)живесмо једног великог и лепог дана у Туману.
Данас сам видео како изгледа оживљена фреска. Данас сам био честица у једном библијском мозаику. Слава Богу!
А, сутра? Сутра је нова прилика да се поклоните Светом Зосиму који са Светим Кнезом Лазаром и Светим Јаковом непрестано узноси наше молитве ка Небесима. Приступите, с вером, јер чуда туманских има колико и верних. Верујемо, Господе, помози нашем неверју!