МАЛАГУРСКИ: Потребне су нам побједе!

Филмски редитељ Борис Малагурски истиче да су људима потребне побједе и приче о побједама и да би зато волио да сними документарни филм о Републици Српској да објасни због чега је она важна за очување слободе, идентитета и традиције српског народа.

Малагурски у интервјуу Срни истиче да има много добрих тема које могу да се филмски документују у Српској, чије је стварање било једина побједа српског народа из ратова деведесетих, а која је резултат тежње Срба да не буду грађани другог реда у својој земљи и да имају сва људска права која морају да буду гарантована свима у цивилизованом свијету.

„Када би људи дошли овде и упознали наше грађане, видели би да је то врло гостољубив, ако не и најгостољубивији народ у Европи, па можда и у свету. Ту су људи спремни не само да покажу туристима где је нека кафана или улица, већ да оставе све што раде у том тренутку и да оду и проведу се с њима“, наводи Малагурски.

О филму…

Малагурски је режирао више документарних филмова, међу којима су први и други дио „Тежине ланаца“ и „Београд“. Потенцијални филм о Републици Српској обликовао би тако да главна атракција буду људи јер у свијету и даље постоје многи негативни стереотипи о Србима.

У тај велики пројекат, каже, ваљало би да се укључи и држава јер је то у интересу и Републике Српске и свих грађана који у њој живе, али, додаје, још није успио да разговара о овој идеји са предсједником Српске Милорадом Додиком и режисером Емиром Кустурицом. Филм о Српској био би урађен по узору на филм „Београд“.

„У том филму радили бисмо са младим људима из Републике Српске да схвате да може да се ствара и успе у својој земљи, да буду свесни да не морају да изађу ван граница да би нешто остварили, већ да овде постоји подршка и слух за таленте младих“, наводи Малагурски и додаје да је отворено питање колико је интересовање потенцијалних спонзора да се обезбиједи буџет за тај филм.

О побједама…

Малагурски сматра да су, генерално, људима потребне побједе јер су окружени поразима, што их деморалише и ствара апатију.

„У Србији се ствара друштво са фокусом на поразима, а не на победама. Зато је јако корисно да имамо тенисера Новака Ђоковића који побеђује у светској арени и на тај начин даје људима самопоуздање“, истиче Малагурски.

Он не сматра да су људима потребне ратне побједе /противник је рата/, него побједе у смислу да људи остварују своје снове и обликују своје земље у економском, политичком и друштвеном погледу независно од притисака споља.

Међутим, истиче, велике силе се надају да не само Срби, него ни Бошњаци, ни Хрвати, нити Албанци… неће имати суштинске побједе.

О Балкану, Сребреници и великим силама…

Малагурски сматра да евентуално усвајање резолуције о Сребреници не би била побједа за бошњачки народ јер ови простори могу да се развијају само у међусобној сарадњи.

„Као мале неразвијене државице, Запад ће увијек да нас контролише. И зато је њима у интересу да се ми константно свађамо о томе чија је жртва била већа, који злочин је био страшнији – не би ли у једном тренутку потпуно почели да заборављамо који су узроци тих проблема и ко је нас погурао у конфликте да би профитирао од продаје оружја“ – наводи Малагурски.

Он каже да се Сребреница данас користи као геополитичко средство за спровођење политичких планова.

„Они који највише говоре о Сребреници јесу западни политичари и одређене домаће невладине организације које добијају милионе да би нас константно подсећале колико смо се мрзели, колико не можемо да живимо заједно и колико смо страшне ствари једни другима чинили.

Они користе Сребреницу да би спроводили даље неолиберални поредак који је већ наметнут на Балкану, говорећи да смо ми превише примитивни да бисмо се односили једни према другима самостално, већ је потребно да ту буде Запад да би нас контролисао“ – истиче Малагурски.

Он наглашава да британско покретање резолуције о Сребреници представља најстрашнију релативизацију злочина јер издвајају један злочин од осталих злочина.

„Они кажу – `Овај злочин је гнуснији зато што је то било организованије од других злочина и зато што је бројност жртава била већа`. Међутим, многе независне истраге су показале да оно што се третира као званична прича о Сребреници није баш таква и да су неки људи који су на списку убијених после гласали на изборима“, наводи Малагурски.

Он истиче да Британија, САД, Европски парламент – дијелећи жртве на битне и небитне, бројне и малобројне и дијелићи злочине на оне који су политички подобни и који то нису – релативизују злочине.

„Они се фокусирају на Сребреницу као на један злочин који би требало да буде симбол свих злочина, а он то није зато што је било бројнијих и гнуснијих и већег егзодуса, попут `Олује` у Хрватској и много страшнијих зверстава попут оних које су починили муџахедини који су одсецали главе“, наводи Малагурски.

О закуцавању ексера и охрабривању…

Малагурски најављује да је у плану да на јесен буде одржан фестивал филма у Београду који би окупио младе људе из Републике Српске, Србије и свијета и подстицао њихове револуционарне идеје које су запостављене у друштву у коме се конформизам охрабрује.

„Желим да покушамо да из младих људи извучемо идеје које би могле да промене свакодневницу. Углавном су млади запостављени када желе нешто драстично да ураде. Ако су, на пример, видели да у неком месту нешто боље функционише и желе то да доведу у свој град, обично прва реакција буде: `Ма, не може то овде да прође`.

Шта год они замисле да би могло да се уради, друштво и средина их увек, попут ексера који штрчи, спушта доле и закуцава назад. Зато желимо да охрабримо младе људе“, истиче редитељ Борис Малагурски у интервјуу Срни.

Тагови: Борис Малагурски, Емир Кустурица, Милорад Додик, Снимање, Филм