МАЈКЛ МУР: Где извршити следећу инвазију?
Фото: Политика
Контроверзни филмски аутор Мајкл Мур, чији је документарац „Фаренхајт 9/11” жестоко окрпио америчку окупацију Ирака, снимио је нови филм. Остварење „Где извршити следећу инвазију” бави се метафоричним нападима САД на друге земље, нападач је лично Мур који, путујући Европом у виду војске коју чини само један човек, забада америчке заставице на страном тлу, иронично проглашавајући ту територију ослобођеном, преноси портал „Takepart”.
Филм, који је пре неколико дана доживео премијере у Њујорку и Вашингтону, а чије ће приказивање широм Америке почети 12. фебруара 2016, упућује Американце у све „добробити које проистичу из инвазије других земаља”. Почев од фабрика у Италији преко школа у Финској па до затвора у Норвешкој, Мур у овом случају такозвану инвазију користи како би, заправо, покушао да покаже Американцима шта би могли да науче на успешним примерима европских држава. Праве теме документарца су реформе у радном законодавству, школству, прехрамбеној индустрији и здравству, за које аутор сматра да би их у САД требало спровести.
Институција годишњих одмора у Италији
У првим сценама филма Мур разговара са италијанским брачним паром који му препричава доживљаје са својих годишњих одмора и места која су посетили широм планете – све плаћено новцем који су зарадили. У Италији је, као и у осталим земљама ЕУ, законом сваком запосленом гарантовано најмање четири недеље годишње, односно 20 радних дана плаћеног одмора. Поред тога, Италија својим запосленим грађанима пружа још 10 слободних дана зарад државних празника, док се у неким регионима добија и понеки бонус дан због учешћа на неком од фестивала локаних светаца. Плаћени одмор у Италији чак није ни најдужи који у Европи постоји – у Француској, Уједињеном Краљевству, Норвешкој, Данској и Финској запослени уживају између 25 и 30 радних дана плаћеног одмора.
Француски прехрамбени стандарди
У једној од сцена Мур обедује заједно са неколицином ученика једне основне школе у Француској. Затим им за столом показује шта се једе у типичном америчком ресторану – кафетерији. Ученици згађено реагују, питајући се да ли је то што је на слици заиста јестиво док, истовремено, ручају скувану храну, пун оброк од четири јела, која им доноси келнер – све то у ресторану државне школе у једном од француских предграђа. Ова пракса, замишљена како би се деци практично показало шта је здрава прехрана, уродила је плодом – број гојазне деце у Француској међу најмањима је кад су у питању развијене земље.
Затвори у Норвешкој
Мур је током „инвазије” Норвешке посетио идилични острвски град у којем се становници релаксирано сунчају, трче у парку и живе у колибама које подсећају на летње кампове. Али, оно што на први поглед изгледа као рекреационо одмаралиште заправо је затвор. Међутим, нема решетака, нема металних тоалета, нема самица. Чак и у установама са највишим степеном обезбеђење у земљи затвореници похађају часове сликања, певају у студију и посматрају изложбе савремених уметника. И поред тога, систем изгледа делује: повратништво у злочин у Норвешкој је смањено на 20 одсто, што је уједно и најнижа стопа у свету.
Како се третира дрога у Португалу
Током боравка у овој јужноевропској земљи Мур сусреће полицајце којима признаје да са собом носи мало кокаина. Он, наравно, блефира, покушавајући да на себе привуче пажњу али узалуд – полиција није ни трепнула. Јер у Португалу се, за разлику од Америке, поседовање мале количине дроге не сматра незаконитим још од 2001. Ако вас ухвате нећете бити третирани попут криминалца већ ће вам бити написана казна или ће вам бити предложено да, ако хоћете, започнете програм рехабилитације. Резултат овакве политике огледа се у томе што је у земљи, са једне стране, смањен број затвореника док су, са друге, смањени и број уживалаца дроге и стопа смртности од забрањених супстанци.
