Лингвисти бране патријарха: Сви да штитимо српски језик као што то чини Црква

Борби за очување и заштиту српског језика и ћирилице, у шта спада и неприхватање спорног закона о родно осетљивом језику, ветар у леђа дала је Српска православна црква у својој Васкршњој посланици, констатовали су српски лингвисти, те додали да ово није први пут да се СПЦ изјашњава против законског наметања стране и штетне идеологије, која не крије да јој је циљ језички инжењеринг, разарање српског језика, српске културе, а самим тим и хришћанског начина живота.

Патријарх српски Порфирије реаговао је раније и на садржај уџбеника из биологије у ком се пропагирала родна идеологија, тражећи да се исти и слични садржаји повуку из образовања.

Против употребе родно осетљивог језика изјасниле су се и бројне стручне институције попут Одбора за стандардизацију српског језика и Матице српске, али, по речима проф. др Срете Танасића, њихова мишљења нису узимана у обзир.

Танасић, који је и председник поменутог Одбора, истиче да је Србија једина земља у Европи у којој бригу о идентитетским питањима воде невладине организације уместо да то ради држава у тесној сарадњи са за то позваним научним дисциплинама.

„Ми 30 година нисмо могли донети закон о српском језику и писму, а многоструко штетан закон којим се уводи родно осетљив језик донет је великом брзином, при чему се нико није освртао на став научних институција, других позваних научних дисциплина, широке културне јавности, и понављам СПЦ. Тај пропис неко покушава да уведе по сваку цену, док напокон усвојен Закон о језику и писму још нема никакво дејство у пракси“, изјавио је проф. Танасић за „Вечерње новости“.

Да Црква следи мишљење стручне јавности захтевајући да се обустави примена родно осетљивог језика, сматра и проф. др Зоран Аврамовић, члан владиног Савета за језик.

„Потпуно је нормално да се Црква залаже за очување и одбрану ћирилице, јер ако је неко кроз историју бранио и чувао наше писмо, онда је то била Црква“, рекао је Аврамовић и иронично констатовао да је ћирилица стара десет векова, а да и данас морамо да се боримо за њен опстанак.

Проф. Аврамовић каже да су око питања родно осетљивог језика сукобљени политичка воља и струка, те да тај вид језика представља кварење оног што је у српском језику природно, будући да је језик слободан и има природан развој, а има и идентитетску функцију.

Срећна околност је што борба за очување српског језика и писма узима маха, премда, по Аврамовићевој оцени, неће бити лака и потребно је добро се припремити за њу.

„Културу не представљају само лепе ствари, некад је потребно и коров почупати“, закључио је Аврамовић за „Вечерње новости“.

Подсетимо, патријарх је у својој Васкршњој посланици између осталог изнео и став о језику и употреби ћирилице.

„Посебно позивамо на очување српског језика и ћириличног писма, на којима је изграђена српска култура“, истакао је патријарх.

Он је указао и на то да се спроводи насиље над српским језиком.

„Апелујемо да се нормира употреба ћириличног писма у јавном простору, као и да се обустави насиље над српским језиком и укину одредбе закона који то насиље намећу, нарочито кроз противуставни закон који намеће такозвани родно осетљиви језик, иза кога се крије борба против брака и породице као богоустановљених светиња и природних облика човековог личног и саборног живота. На јеванђелским темељима смо градили и изградили свој начин живота, свој етос, свој систем вредности, у коме су брак и породица, засновани на љубави према Богу и на међусобној љубави, претпоставка склада у животу народа, друштва и државе“, навео је патријарх Порфирије у ускршњој посланици.