ЛЕГЕНДА ЖИВИ: На данашњи дан, пре 14 година, преминуо је Данило Бата Стојковић

Бата је свој животни пут започео и завршио у Београду. Рођен је 11. августа 1934, а умро на данашњи дан 2002. године. Глумачки почеци Данила Бате Стојковића везују се за Југословенско драмско позориште, гдје је први пут играо 1956. године а у сталној постави од 1959. Три године касније постао је стални члан Атељеа 212. Припадао је најрјеђој групи глумаца, оних који су тако искрено и благотворно, с правом вјеровали да је то што раде уистину умјетност, са свим привилегијама и одговорностима које из тога происходе.

Родио се као најмлађе дијете Алексе Стојковића, угледног велетрговца дрветом и угљеном, и као брат Жике Стојковића, касније славног интелектуалца и публицисте. Када га је рађала, његова мајка је била у средњим годинама, па љекари због одређених предрасуда нису жељели да јој посвете пуну његу. Без обзира на све отежавајуће околности мали Данило је на свијет дошао жив и здрав. За разлику од браће и сестре, није био нарочито даровит за школу. Често је ишао на поправне испите, велику муку задавали су му природни предмети попут математике и физике. Волио је једино књижевност и рецитовање. После незавидног успјеха у школи, Бата је одлучио да занемари природне науке и упусти се у истраживање умјетности и тајни глумачког посла које и није наишло на одобрење код његових најближих. Но Бата остаје при свом и ступа на позоришну сцену. С првим корацима на даскама које живот значе, несвјесно је крочио у још једно важно поглавље свог живота. Упознао је жену с којом је остао до самог краја.

Набројати све фантастичне улоге Данила Бате Стојковића је готово немогућа мисија. Након успјешне позоришне каријере, пронашао је улогу и на телевизији, у серији „Дипломци“ у којој је наступио као Бубулеја, а касније и као Сретен у „Грлом у јагоде“. Познанство са славним српским писцем Душаном Ковачевићем доноси му и улогу Луке Лабана у сатиричној позоришној представи „Професионалац“. Ту улогу одиграо је пуно пута. Међу славнијим филмовима из тог периода се налази и хваљена ратна драма „Јутро“, „Кужиш стари мој“ те „Пас који је волео возове“. Такође је играо и једну од главних улога у филму „Подземље“ Емира Кустурице.

Али ипак, најславније улоге остварио је у 80-им, када је по сценаријима Ковачевића снимио низ славних и култних комедија/сатира на балкански начин живота, од којих се издвајају „Ко то тамо пева“, „Посебан третман“ (који је номинован за Златни глобус као најбољи страни филм), „Маратонци трче почасни круг“, те сигурно његова најупечатљивија улога Илије Чворовића у филму „Балкански шпијун“ који је по властитом сценарију режирао писац Душан Ковачевић. Бата никада није отказивао представе, па је тако и једну од посљедњих, „Корешпонденцију“, одиграо тешко болестан 5. фебруара 2002. године, на сцени Атељеа 212.

С правом је освојио београдску Октобарску награду, Стеријину награду, пулску Златну арену, награду на Фестивалу глумачких остварења у Нишу, награду на позоришном фестивалу у Qуебецу те Добричин прстен за животно дјело. Бата сасвим сигурно носи титулу великана српског глумишта и као такав, захваљујући маестралним улогама које су му обезбиједиле звјездани статус, и даље живи у срцима свих људи. О величини овог глумца говоре и ријечи Добрице Милутиновића који се приликом представе „Крчма на главном друму“ одржане на Пашином брду 1953. године, Бати обратио ријечима „Ти си, сине, још у мајчиној утроби постао глумац!“.

Тагови: Данило Бата Стојковић