ЛАЖИМА УДАРАЈУ НА ЊЕГОША: Друштвеним мрежама шире се нови напади монтенегрина на „Горски вијенац“ и антисрпска пропаганда

У МОРУ фалсификата и измишљотина које лансирају монтенегрини у својој антисрпској пропаганди, на сцени је нови „бисер“ који се ових дана шири друштвеним мрежама а везан је за НЈегошев „Горски вијенац“ и „откриће“ да је далеке 1927. године ово монументално дело Душан Богосављевић превео са црногорског на српски језик!

Грандиозни НЈегошев спев, штампан у Бечу 1847. године, једна је од књига, уз „Песме“ Бранка Радичевећа, Даничићев „Рат за српски језик и правопис“ и Вуков превод Новог завета, којом је потврђена победа Вуковог језика. Хајка на „Вијенац“ и НЈегоша кренула је пре неколико година и од Дукљана који су ово монументално дело назвали „геноцидним“, оцењујући да је оно чак било инспиратор злочина над Бошњацима у ратовима деведесетих!

– Ово што пише да је Душко Богосављевић са црногорског језика на српски језик превео НЈегошев „Горски вијенац“ и такав превод објавио 1927. године у Београду, значило би да је реч о два сасвим различита језика и да Срби не знају језик Црногораца, каже, за „Новости“, академик САНУ Миро Вуксановић, подсетивши да је, заправо, поменути Богосављевић објавио „Горски вијенац“ у прозном облику и то за омладину, као што се и на интернетским страницама може наћи кратка садржина неког дела из школске лектире да би ђацима било лакше.

– Претеча таквог поступка Душан Богосављевић, био је амбициознији, па је „Горски вијенац“ прерадио у своју приповетку за младе – наставља Вуксановић.

– Такав покушај човека да књижевно дело приближи ђацима нико осим дукљанисане учености неће означити као превођење с једног језика на тај исти језик, или било који други језик, али се у политичкој пропаганди све може наопако окренути и на своју воденицу наврнути. Притом су лажи у којима увек постоји неки трун истине увек опасне, јер то може да преокрене изреку о труну у туђем оку и о балвану у свом оку.

Да је најновији „хит“ Дукљана још једна празна прича и покушај фалсификовања историјских истина сматра др Будимир Алексић, директор Института за српску културу.

– Омиљена дисциплина идеолога и пропагатора црногорског сепаратизма су обмане и лажи.

Тако је и када говоре о НЈегошу и његовим делима, служећи се најобичнијим измишљотинама и неистинама. Они уосталом НЈегошу оспоравају и ауторство „Горског вијенца“. И Вук Минић је писао да је то дело Симе Милутиновића Сарајлије! Они иду до толико смешних размера у измишљотинама па и када причају о превођењу на српски језик.

А када говоре о историји, НЈегошу, његовом делу и времену најбоље потврђује једна од њихових најморбиднијих лажи да је Петар Звицер био борац за Црну Гору и да су му жандарми спалили децу 1925.године, иако он није имао деце! Пишући о његовој погибији Штедимлија је навео да није имао деце, а онда је Секула Дрљевић измислио да су му деца спаљена и до данас сви они, укључујући Мила Ђукановића и остале њихове идеологе, понављају ту Секулину лаж. Дакле, они су спремни на свакакве измишљотине тако да ништа то не треба узимати за озбиљно ако знамо да они своју идеологију и пропаганду темеље на лажима – наводи за наш лист Алексић.