Шта сте урадили у Уругвају да створите боље услове за младе особе. Да ли сте успели? Који је ваш план?
Само смо успели да побољшамо живот једног дела популације која је живела у сиромаштву. Када смо дошли на власт пре девет година, сиромашно је било 39 пости или више. Сад је 11 одсто Екстремно сиромаштво је било на пет посто. Сад има око 20,000 породица које живе у екстремном сиромаштву, пола процента. Јесмо ли завршили? Не, најтежи део је остао. Сад је на реду економски проблем. То су интелектуално најсиромашније особе који требају доста интелектуалне подршке, доста један на један. То су особе које су на нижим позицијама у друштву. У свим друштвима, има особа које су на периферији. Када сам био у Берлину, био сам изненађен да видим особе које спавају на улици. Берлин – први свет. И било је оних празних зграда где је стара совјетска армија била смештена. Празне зграде. И особе који спавају на улици. Па, ми смо успели да смањимо тај проценат.
ЛУЦИА, СУПРУГА МУХИКЕ: Овог лета сам прочитала твоју биографију.
КУСТУРИЦА: Моју књигу?
ЛУЦИА: Да, чула сам да долазите ускоро па … Радозналост.
МУХИКА: Ја сам прочитао један део. Када си био дечак чуо си да Тито долази у твој крај, видео си да пролазе аута.
КУСТУРИЦА: Никад га нисам видео. У мојој земљи, сви су писали песме, како сам први пут видео Тита, колико пута сам га видео. И ја сам написао кратку причу, “Како никад нисам видео Тита”. Био сам заинтересован за неке друге ствари. Тако да једини тренутак којег се сећам да је Тито прошао је била рука из мерцедеса, и он се одвезао преко баре и вода ме попрскала, знате. Али мој отац је био ортодоксни комуниста, волео је Русију. И када је Тито раскинуо са Стаљином, у мојој кући ретко кад се помињао Тито. Па због тога сам посебан у мојој држави. И данас ме зову руски шпијун.
Али Тито је имао нешто, зар не? Јер је држао све уједињене.
Вешто, био је вешт, знао је. Али је знао како да игра хладни рат, добар ученик хладног рата, добар студент хладног рата. Изнао је како да изигра две силе. Милошевић је покушао то исто, али није знао како.
Али има једна занимљива свар. Многи емигранти из Југославије дошли су у Уругвај када се Југославија распала, и наједном нису више били Југословени – били су Хрвати, Бошњаци, Срби, и сви су почели да ратују. А ми смо били далеко.
То је… не заборавите, то је између различитих религија.
Да, да, разумемо ми то.
Велика мржња. Има … Донећу вам следећи пут, на шпанском, најбоља књига о томе, роман који је добио Нобелову награду и зове се “На Дрини ћуприја”.
То је река кој раздваја исток од запада. Од римског краљевства до сад, и ту ја живим. Живим у селу које сам ја направио. Купио сам 50 малих дрвених кућа, ставио сам их на камион и довукао на брдо. И ту ја сад живим. Свирам музику, правим филмове, али увек се враћам на то место које је на граници између Србије и Босне. Све што зарадимо, радимо да би живот учинили бољим.
Јер не трошим новац на дрогу, на проститке, не живим живот тако. Покушавам да уживам у животу до максимума.
——————————————
КУСТУРИЧИНИ РАЗГОВОРИ СА МУХИКОМ: Борба за слободу, у ствари је, љубав према животу
Тагови: Емир Кустурица, Хосе Мухика