Кустурица поводом 40 година филма „Отац на службеном путу“: „Сви су знали да су људи страдали у Информбироу, али се онда иде у биоскоп да се види како“

Прва југословенска Златна палма у Кану обележена је специјалном пројекцијом рестауриране верзије филма „Отац на службеном путу“ и разговором са редитељем Емиром Кустурицом, у оквиру Специјаних пројекција на 31. ФАФ-у.

Култни филм Емира Кустурице Отац на службеном путу снимљен је 1985. године према сценарију Абдулаха Сидрана. У филму се описује Титов разлаз са Стаљином 1948. године, који је означио почетак не само збуњујућих већ и тешких година за југословенске комунисте, преноси РТС.

Неопрезан коментар о новинарској карикатури довољан је да Меша, кога у филму тумачи Мики Манојловић буде  међу многим ухапшенима. Филм прати причу из перспективе Малика, његовог млађег сина, који верује у причу мајке да је отац на службеном путу.

– То је антички, то је услов који постоји у антици, где постоји неки драмски елемент који сви знају, тако смо учили у школи. Постоји прича, значи сви су знали да су људи страдали у Информбироу, али се онда иде у биоскоп да се види како – рекао је Емир Кустурица, редитељ.

Он се на трибини дотакао и других феномена у области кинемтографије, редитеља који су имали утицај на њега и дугогодишњих сарадњи, између осталог са сниматељем Вилком Филачем са којим је радио и на филму Отац на службеном путу.

– Ја сам у ствари волео све оно што је било у шпагети вестернима где се камера непрестано креће, волео сам објективе који су били мобилни, јер кад је објектив мало дужи камера се теже креће. Чим има довољну ширину, она може и да трчи и да хода. Филач је у овом филму био прави јунак, успео да из руке испрати јунака у филму који се креће низ степенице – истакао је Емир Кустурица.

Филм је 1985. године овенчан „Златном палмом“. Номинован је за Оскара за најбољи филм ван енглеског подручја, а 2016. године Југословенска кинотека га је због уметничке и историјске вредности прогласила културним добром.

Награде 31. ФАФ-а

Победник 31. Фестивала ауторског филма (21. до 28. новембра) и добитник Гранд Приџ награде „Александар Саша Петровић“ је филм „Сорелла ди Цлаусура“ ауторке Иване Младеновић.

Награда за најбољу режију припала је Стефану Ђорђевићу за филм „Ветре, причај са мном“, док је награду „Гордан Михић” за најбољи сценарио добио Симóн Меса Сото за филм „Песник“.

У селекцији Храбри Балкан, награду за најбољи филм освојио је „Миротворац“ Ивана Рамљака, док је награда „Веруј у себе“ за одважан глас, припала Душану Зорићу и Матији Глушчевићу за филм „Хистерични напад смеха“.

Специјално признање фестивала додељено је филму „Отапање владара“ Ивана Салатића, а специјално признање у оквиру селекције Храбри Балкан филму „Слет 1988“ Марте Попиводе.

Једногласном одлуком жирија Удружења филмских уметника Србије, награда „Александар Петковић Петко“ за најбољи сниматељски рад додељена је сниматељки Вирџини Сент Мартен за филм „Мајка Тереза“ редитељке Теоне Стругар Митевске.

Након уручења награда, фестивал је затворен пројекцијом филма “Yуго Флорида” редитеља Владимира Тагића.