Кустурица о новој књизи: „Мангупи“ из Давоса, тајни план САД, Ватикана и Немачке и српска шљивовица

У књизи есеја, редитељ пише о рату у Украјини и трансхуманизму, опасностима вештачке интелигенције и људској души у дигиталном кавезу, уверен „да је уметност толико велика да је ништа на свету не може заменити“

Након првог представљања на недавно одржаном Сајму књига у Београду, филмски редитељ Емир Кустурица промовисао је нову књигу „Кад мртве душе марширају“ у Великој сали Студентског културног центра (СКЦ) у Београду.

У књизи есеја, на скоро 200 страна, филмски редитељ пише о, како наводи, „мангупима“ из Давоса, опасностима четврте индустријске револуције и вештачке интелигенције по Србију, о рату у Украјини и трансхуманизму, руском владару и српској шљивовици, људској души у дигиталном кавезу, тајном плану САД, Ватикана и Немачке да растуре Југославију.

Кустурица је рекао да човечанством данас влада дигитални свет, али „да је уметност толико велика да је ништа на свету не може заменити“.

Према његовим речима, у свету који ствара неколико породица као што су Ротшилди или Рокфелери, „диригентску палицу држи Клаус Шваб са својом екипом из Давоса“.

Додао је да је у том свету себичности и похлепе неминовно да нестају духовност и уметност.

„Биоскопска врата су затворена, завесе су навучене, изненађена и помало уплашена мраком, публика се утишала и са надом очекује да филмска слика победи таму и заигра на платну. Мрак је, као што знамо, најгушћи пред свитање. Овом реченицом и завршавам своју нову књигу“, рекао је Емир Кустурица.

Поред аутора, о књизи су говорили професор др Мило Ломпар и директор издања Бранимир Нешић.

Нешић је рекао да аутор у новој књизи говори и о томе да ли је рат у Украјини почео у фебруару 2022. године или много раније.

„Аутор ће такође да нас запита да ли смо сви заправо неми саучесници трагедија које су нам се десиле 3. и 4. маја у Београду и околини Младеновца“, навео је Нешић.

Публициста и универзитетски професор Мило Ломпар оценио је да се нова књига Кустурице може дефинисати као културолошки политички есеј, али је додао да књига поседује разнородне структуре писаног језгра, те да политички есеј није целокупан садржај књиге.

„Кустурица прави везу са својим филмовима, пружа различите димензије. Он приповеда занимљиво, њему се допада пут којим приповедање иде и читаоцу даје више разних ‘рукаваца’. Писац изражава став према свету, пружа своја опажања између њега и читаоца, али и света. Књига је позорница на којој Емир мења своје теме, илуструје више идеја, а једна је о кризи хуманизма“, рекао је Ломпар.

Он је додао да Кустурица негује „биће хришћанства, биће човечанства и биће уметности“.

Поред књиге „Кад мртве душе марширају“, Кустурица је до сада објавио четири наслова: роман „Смрт је непровјерена гласина“ (2010), збирку приповедака „Сто јада“ (2016), књигу есеј „Шта ми ово треба“ (2018) и роман есеј о Нобеловцу Петеру Хандкеу „Видиш ли да не видим“ (2022).