КУСТУРИЦА: Најбеднији израз романтике је фолк

Фестивал класичне музике „Бољшој“ је, као и Кустендорф, прилика да се млади уметници сретну са старијим ауторима и охрабре да реализију своје идеје, рекао је оснивач овог фестивала, прослављени српски редитељ Емир Кустурица.

На питање због чега баш „Бољшој“, Кустурица је у разговору са новинарима, указао да Руси имају велики број мужичких композитора озбиљне музике и да је идеја била да аутори из целог света изводе дела руских аутора.

То ће бити образац који ће се примењивати и наредних година, а планирано је да на фестивалу, под покровитељством Гаспромњефта, који је ове године уз наступе Јурија Розума и Немње Радуловића, окупио око 100 младих такмичара из Србије и Русије, учествују и извођачи са Запада и Далеког Истока.

Првобитно Кустурица је имао идеју да свако годишње доба има свој фестивал, али је она ипак реализована кроз два. „Зашто музика и филм – „зато што су то брат и сестра, компатибилни медији или уметности које су коренито повезане““, навео је он и додао да су све симфоније и сви озбиљнији комади у музици заправо филмови и се сви ти импулси који могу да изражавају кроз нотни систем могу изразити и сликом.

Кустендорф је младим филмаџијама омогућо да се сретну са одраслим ауторима, а исто је и са мужичарима. Према речима Кустурице, од наредне године заживеће и идеја о мастер класевима. „

Ово је позорница која упућује на тај први корак“, рекао је Кустурица, правећи паралелу са филмским фестивалом који је за девет година постојања створио услове да неки од победника направе своје прве филмове. То је учинило троје аутора. Он је најавио да припреме за следећи Кустендорф почињу крајем августа, „а план је и ове године доћи до добрих филмова и аутора у овом дивљем времену и збуњујућем технолошком престројавању“.

Кустуричина идеја је била да се кроз оба фестивала, музици и филму врати оно што је он од њих добио и духовно и материјално. Слушајући Чајковског размишљао је о томе како је романтика у класици „бедно завршила у нашим крајевима“ и како је фолк и најружнији део наше традиције у својим текстовима врло романтичан и сентименталан.

„Како је дисторизија једног тако озбиљног израза каква је било романтика у читавој историји уметности код нас и код Грка доживела свој најбеднији израз кроз фолк“, навео је Кустурица и додао да је фестивал „Бољшој“ покушај да се томе одупремо. На питање може ли сарадња у области културе између Србије и Русије бити претходница сарадњи у другим областима, познати редитељ је навео да култура данас у свету не представља ништа и да је она изговор за капитализам који је посрнуо и који сеје ратове.

Он је оценио да уметници имају утуцај као „познате личности“, али не и као културни радници, док се о културним везама махом декларативно говори. Кустурица је изразио наду да ће се ипак стварна културолошка достигнућа, а не наша потреба да сарађујемо на плану културе преко приватних веза остварити у будућност, а не само сећање да је неко имао велике ауторе.

Према његовим речима, значајан је податак да су Срби и Руси два народа која никада нису међусобно ратовала, јер то значи да постоји један емоционлани траг. Култура, међутим, данас нема стварни утицај, већ се користи као дефанзивно оружје, кад неко посрне сети се да има културу, да има Достојевског, рекао је Кустурица, који сматра да низ медија у Србији хоће да потврди да је Достојевски био лош писац.

О културним везама се углавном делкаларативно говори, додао је познати режисер, напоменувши да је фестивал “Бољшој” индивидуални допринос буђењу неке идеје да је Достојевски један велики писац, а Чајковски један од највећих романтичара.

Тагови: Бољшој, Емир Кустурица, Музика, Фестивал