Прослављени режисер Емир Кустурица оцијенио је у Београду да се са глобализацијом културе и умјетности сусреће цијели свијет, али да се тај процес схвата различито.
Кустурица је истакао да је међународни књижевни скуп „Београдски контрапункт 2018 – Личне слике света у покрету“ био „доброћудан“ и изнио мноштво проблема са којима се судара цијели свијет.
„Тај покушај глобализације и поистовјећења свих вриједности са једном, овдје је, што се тиче учесника из западне хемисфере, био виђен углавном на један начин који није до краја критички“, рекао је Кустурица новинарима по завршетку скупа.
Према његовим ријечима, они који су заступали такав приступ не дирају суперструктуру и њих се не тичу главне линије моћи у глобализацији.
„С друге стране, од Кубе па преко Русије до Србије постоји дискурс који уводи и потпитање и ставља под лупу практично све, изузев Бога“, рекао је Кустурица.
Он је навео и да се видјело да по питањима када је ријеч о глобализацији постоји разлика у приступу – с једне стране би да говоре „о свему што их жуља“, а с друге стране постоји идеја према којој затечено стање и суперструктура нису додирљиви.
„Рекао сам да постоје и позитивни ефекти. Рецимо, свјетска музика коју ја свирам већ дуго времена је у земљама које прихватају ту идеју да не постоји само она музика коју пјева Мадона него да има мало и Лу Рида“, рекао је Кустурица.
Он је објаснио да постоји намјера да се музички етно-обрасци у ствари компонују на начин на који могу да буду доступни „односно приступни западном свијету“.
„Ја сам своје печате углавном добијао на Западу, тако да та митологија у коју сам повремено упадао на скупу, она је мени у мом животу одговарала интернационално – да, али глобалистички – не“, рекао је Кустурица.
У Београду је јуче потписивањем заједничке изјаве учесника завршен дводневни Међународни књижевни скуп „Београдски контрапункт 2018 – Личне слике света у покрету“.
Текст изјаве је истовијетан са прошлогодишњим, уз објашњење министра културе и информисања Србије Владана Вукосављевића да се околности нису значајно промијениле.
„Изјаву ћемо, по потреби, наредне или следећих година допуњавати“, рекао је Вукосављевић.
У тексту изјаве је наведено да стваралаштво не трпи наметнуте истине и ограничења, ма одакле они долазили.
„Светска индустрија забаве и антикултуре упослена у опасном смеру настоји да потпуно преовлада и завлада“, упозорава се у изјави.
Указано је и да култура мора да допринесе вишедимензионалности свијета и помогне освјешћењу појединца клонулог под епохалним притиском.
Учесници Међународног књижевног скупа „Београдски контрапункт 2018“ били су писци Џанг Кангканг из Кине, Гунар Кваран из Норвешке, Јуриј Пољаков из Руске Федерације, Франсиско Лопез Сача са Кубе, Дејвид Хомел из Канаде и Владимир Пиштало из Србије.
У пратећем програму одржана је трибина о теми „Култура на путу свиле“, посвећена културним везама Србије и Кине, као и значају Кине за свјетску културну баштину.
Скуп су организовали Министарство културе и информисања Србије и Завод за проучавање културног развитка.
Тагови: Београд, Емир Кустурица