КУСТУРИЦА: Хандке – хришћанин који се жртвује за правдољубље

Аустријски нобеловац Петер Хандке је јединствена судбина која је успјела да привуче на себе пажњу, будући да је чак и ако се знало да је био на српској страни, ипак, добио Нобелову награду, изјавио је режисер Емир Кустурица поводом своје нове књиге „Аутобиографија о Хандкеу“.

– Ја сам у једном тренутку помислио: ако он добије Нобелову награду, једино што ми не смијемо никад да урадимо је да признамо Косово – рекао је Кустурица за Спутњик.

Упитан може ли се говорити о извјесној његовој сличности са Хандкеом, прије свега у тежњи ка слободи, али и примљеној „порцији удараца“, прослављени режисер је оцијено да „више личи на Хајдук Вељка“.

Кустурица открива да у књизи „Аутобиографија о Хандкеу“ говори о човјеку који проистиче из највеће традиције европске књижевности, романтичарске, а касније и модерне и постмодерне, али је све то одбацио својим неконвенционалним језиком.

– Тај језик није имао широку публику, али је Хандке као појава имао огромну публику зато што је био једина копча са седамдесетим годинама, временом када се свијет бунио и имао право гласа. Ми данас живимо у времену апсолутне експлоатације и губитка позиције оних који треба да нам буду параметри – објашњава Кустурица.

Прослављени режисер наводи да је књига испресијецана његовим путовањем и боравком у Стокхолму, са фиксацијом која је симболички представила Хандкеов живот.

– Замишљао сам га као човјека који прелази оне затегнуте сајле као маестро еквилибријум, као неког ко – у вријеме кад не можемо да га нађемо телефоном или преко других – заправо наступа у фраку и са летвом којом одржава равнотежу – каже Кустурица.

Кустурица наводи да је Хандкеов живот изван литературе био ход по жици, будући да је остао хришћнин „који се на нашем случају показао као неко ко је у стању да се жртвује за правдољубље“.

– Међутим, у Хандкеовом случају богатство и распон његовог експеримента је тема моје књиге и утолико сам помислио да би најбоље било да се зове „Аутобиографија о Хандкеу“ иако постоји чувена „Аутобиографија о другима“ – каже Кустурица.

Он напомиње да Хандке никад није дозвољавао да га прогута тржиште.

– Никад није чинио уступке тржишту, али видите како успијева та јединствена судбина да привуче на себе пажњу: чак и ако знамо да је био на нашој, српској страни, он је ипак добио Нобелову награду – рекао је Кустурица.

Према његовим ријечима, Хандке је ходочасник, а његовој књизи он се зове Петар, апостол спелеолог.

– Зато што апостолски дјелује, али то дјеловање није смјештено између великих догађаја и тема. То је писац који је од сплитског чистача ципела правио свеца, а од своје посјете Скопљу кад је видио оне бројне капе – направио је читаву симфонију… Хандке нам је указао на тај занемарени свијет и, како је сам рекао на додјели Нобелове награде, на то да је усхићење највећа људска моћ – подсјећа Кустурица.

Редитељ открива да је управо у збиру тих и таквих импресија које је Хандке оставио на њега написао ову књигу.

– То је роман испресијецан есејизирањем и реконструкцијом Хандкеових посјета Косову и Републици Српској. У сваком случају провео сам посљедњих годину и по дана борећи се са властитом неписменошћу – како рече један другосрбијанац, мада ја мислим да смо сви ми мање више неписмени док не докажемо обрнуто – наводи Кустурица.

Он потврђује да су побуна, правдољубље и жртвовање кључне ријечи које су га трајно повезале не само са Хандкеом, него са свим људима са тим својствима.

– У Стокхолму се догодила побједа, велика, јер је награда доказ невиности његове душе. Иако је конзервативни хришћанин – истакао је Кустурица.