КРАЂА, ОТИМАЧИНА: Албанци мијењају историју и скрнаве средњовјековну цркву св. Николе

Епархија Рашко-призренска са забринутошћу је примила вест о најави почетка извјесних радова на локалитету древне српске средњовековне катедралне цркве Св. Николе, саборног храма новобрдских и грачаничких епископа, у непосредној близини (подграђу) тврђаве Ново Брдо.

Овај храм подигнут је средином 14. вијека и био је дограђен у вријеме деспота Стефана Лазаревића и после 1455 године. По свему судећи касније је под османском влашћу претворен у џамију, да би објекат после био срушен у земљотресу и остао у рушевинама до данашњих времена, као и остаци града који је убрзо постао пуст.

Као и велике немањићке задужбине (13 и 14. вијека) Сопоћани, Ариље, Високи Дечани, новобрдска црква Св. Николе грађена је у романичком стилу базилике и до пада Новог Брда под османску власт била је главно православно богослужбено мјесто. Недалеко од овог храма налазе се остаци градске римокатоличке цркве тзв. Сашке цркве, која је добила назив по рударима Саксонцима (Сасима), који су поред дубровачких трговаца и домаћег српског становништва чинили дио богатог и разноликог културног и вјерског мозаика средњовековног Новог Брда, као једног од најзначајнијих градова средњовјековне Србијe.

Информације о планираном пројекту конзервације храма Св. Николе објављене су у *косовским медијима и према доступним информацијама пројекат изводи Археолошки институт Косова уз финансијску подршку њемачке амбасаде у Приштини.

Епархија Рашко-призренска напомиње да се храм Св. Николе налази у једној од четрдесетак специјалних заштићених зона, које по косовским законима подлежу посебној процедури, која не зависи само од косовских институција, већ и од става Српске Православне Цркве.

Осим тога, овај стари вјерски објекат је на сајту косовског Министарства културе нетачно представљен као римокатоличка црква, без икаквог помињања аутентичне историје храма и досадашњих резултата археолошких истраживања што је жалостан показатељ тенденције мијењања историјских чињеница на овим просторима.

Тим поводом Епархија је већ контактирала њемачку амбасаду, а такође ће у даљој процедури ургентно бити ангажована и Комисија за заштићене зоне, чији је члан Епархија Рашко-призренска. Веома је важно у сарадњи са ОЕБС-ом и канцеларијом ЕУ утврдити тачно све чињенице и пројекат конзервације рушевина храма вратити у оквире закона. У противном сваки даљи радови на овој локацији били би незаконити.

Црква Св. Николе истраживана је још од 50тих и 60тих година прошлог вијека и ту су пронађени бројни натписи и елементи камене пластике који јасно указују на поријекло храма и његов стил. У оквирима храма пронађени су и бројни гробови, који су у међувремену отварани и кости одношене у Приштину без икаквог обавештавања СПЦ.

Одлучан став Епархије јесте да се било какви конзерваторски радови, као и презентација ове баштине, може радити једино узимајући у обзир досадашње археолошке радове и у пуној сарадњи са еминентним српским експертима које ће ангажовати Епархија Рашко-призренска.

Апсолутно је неприхватљива и контрапродуктивна било каква политизација питања културне баштине, а поготово једнострано мијењање историјских чињеница.