КОВАЧЕВИЋ: Андрић исписао ДНК балканских народа

Академик Душан Ковачевић рекао је вечерас у Београду на свечаној академији поводом 125 година од рођења Иве Андрића, да у кратким и љековитим записима о људској пролазности, у „Знаковима поред пута“, овај велики српски писац исписује ДНК балканских народа.

– Андрић је дао најсажетију и најтачнију „дијагнозу“ земље на којој се рађамо, живимо или животаримо, ако смо имали среће да не страдамо у силним ратовима – рекао је Ковачевић на свечаности у Српској академији наука и уметности.

Он каже да је прошло 125 година од рођења писца „биографија наших предака, нас и наших потомака који ће се препознати у књигама написаним давно прије њиховог рођења“.

– И ако је неко зажалио што није ништа написао о свом животу, не мора превише бринути – сви наши животи, све наше судбине и наше наде изневерене исписане су у књигама Иве Андрића – истакао је Ковачевић.

Предсједник САНУ академик Владимир Костић истакао је да је Академија поносна на то што је Андрић постао њен члан прије 91 годину.

– Данас обиљежавамо 125 година од његовог рођења, са поштовањем и осјећајем задовољства што смо га имали и имамо у овој средини, на Академији, у овом граду, у овој земљи, које је волио и сматрао својим, не ометајући никога да у његовим редовима налази и своје, посебне поуке, јер нам не пада на памет да тврдимо да он, као усталом ни Вук, Његош и нека друга велика имена које данас неправедно изостављам, припадају само нама – рекао је Костић.

Академик Миро Вуксановић рекао је да је Иво Андрић јединствен у српској књижевности и појам како се на једноставан начин постиже савршенство, пјесник који је успоставио умјетничке мостове између страна свијета, човјека и човјека, прошлости и нашег времена.

– О Андрићу се говори како не би смјело да се говори иако некад бива крив без кривице, што и јесте особина великих људи, јер мали човјек хоће великог да умањи, јер му се тако чини да ће постати већи – рекао је Вуксановић.

Он је истакао да је Андрић стварао на српском језику, чиме припада српској књижевности и указао да чињеница да се његова дјела сваке године објављују у Србији и у свијету значи да је Андрић наш савременик, да је тражен писац, да је његов квалитет неспоран.

– Само у овој години изаћи ће 55 наслова на српском и још петнаестак језика у двадесетак земаља свијета – рекао је академик Вуксановић.

Академик Матија Бећковић рекао је да не би било погрешно рећи да су родитељи Иве Андрића – Његош, Вук Караџић, српска народна поезија и српски језик, али да је Андрић био „сам себи предак“.

– Иво Андрић једва да је негдје споменуо свог оца и мајку, тако да је он сам себи био и отац и мајка. За њега се једино не може рећи да није бирао народ у коме ће се родити, ни језик који ће говорити и писати. То је он све одлучио сам – каже Бећковић.

Он је подсјетио на то да је Андрић изабран у САНУ када је имао 34 године, а предложили су га Богдан Поповић и Слободан Јовановић.

На свечаној академији приказани су и филмски снимци на којима Андрић чита одломке из својих дјела, а драмски умјетници Небојша Дугалић, Милан Михаиловић и Петар Михаиловић читали су одломке из дјела нобеловца.