КЊИГА О ФРАНЦУСКО – СРПСКИМ ОДНОСИМА: „Француска и Србија: Векови пријатељства“

У издању Завода за проучавање културног развитка из штампе је изашла књига Алексиса Труда „Француска и Србија: Векови пријатељства“, двојезично, луксузно опремљено издање посвећено историјату француско-српских односа од средњег века до данас. Алексис Труд је водећи француски стручњак за односе ове две земље, чије су књиге „Разарање Балкана: Како су разбијали Југославију“ и „Геополитика Србије“ преведене на српски језик. Уредник књиге ја Владимир Коларић, а рецензенти Миле Бјелајац (Институт за новију историју Србије) и Александра Колаковић (Институт за политичке студије).

У наставку преносимо предговор уредника.

 

Владимир Коларић

Предговор књизи „Француска и Србија: Векови пријатељства“ Алексиса Труда

 

У данашњем циничном и принудно реалистичном добу није лако уверљиво говорити о међусобном пријатељству између народа, па чак ни оних историјски, језички, верски или културно-цивилизацијски ближих него што је то случај са Француском и Србијом. У први план се стављају интереси док се емоције приписују искључиво личним односима: свако њихово пројектовање на колективну, институционалну и историјску раван често се сматра конструкцијом и пропагандном манипулацијом са популистичким предзнаком.

Ипак, комуникација се по дефиницији не односи само на личне него и на колективне и институционалне учеснике, иначе не би уопште било могуће говорити о међународним и међудржавним односима. А односи се не заснивају и не могу бити заснивани само на краткорочним и прагматичним одлукама који одговарају искључиво интересима тренутка. Односи се граде кроз историју, имајући у виду континуитете и проверена искуства, и немају само прагматични и утилитарни, него и симболички и, пре свега, културни аспект. Када говоримо, дакле, о дуготрајним односима између колективних и институционалних учесника, какви су народи и државе, у основи увек говоримо о култури. А када говоримо о култури не говоримо само о непосредним културним утицајима, размени и сарадњи, него и о потреби за дубљим осмишљавањем сопственог колективног и историјског искуства, које нам помаже да боље сагледамо идеје и вредности на којима оно почива и на којима би могло да почива. У дијалошком односу са другим учесником у комуникацији боље сагледавамо сопствену позицију, али и оно што нам је заједничко и што има потенцијал универзалности.

Србија се у протекла два века свакако развијала под великим утицајем француске културе, али по томе није била изузетак у односу на већину европских земаља. Такође, ове две земље не деле исти географски простор, геостратешку позицију, па самим тим ни виталне безбедносне и економске интересе. Њихов однос је запечаћен савезништвом у Првом светском рату, које није имало само војно-политичке, него и много дубље и трајније, културне и друштвене последице. Тај однос се као такав није формирао само договором војних и политичких елита него пре свега дубоким личним односима успостављеним између „обичних“ бораца, припадника два народа, који су научили да се диве истинским људским врлинама потврђеним у тешким борбама и међусобној солидарности.

Људски додир и солидарност су утемељили посебан однос француског и српског народа, а не променљиви политички интереси и одлуке, и само зато је он могао да добије релативно постојан карактер, који је, верујемо, одолео и великим искушењима којима су оба народа била изложена у ХХ и ХХI веку. Наратив о посебности француско-српских културних и историјских веза је наратив о заједничкој вери у вредност како личне тако и колективне слободе и независности.

Књига која је пред нама, намењена широј публици, даје још један прилог тој вери у могућност пријатељства и заједништва међу народима, заснованом на заступању и одбрани оних вредности без којих је тешко и замислити достојанствен живот људи и народа, као и њихову продуктивну сарадњу.

Искра