КЊИГА ИНТЕРВЈУА МОМЕ КАПОРА: Кад изручимо Младића тражиће нам Принципа

У интервјуу за наш лист (2009), поводом добијања награде „Дејан Медаковић” и отварања изложбе у београдском „Континенталу”, на питање о судбини младих људи – „генерацији без пасоша”, и добијању „шенгенских виза”, Момо Капор је рекао: „Мислим да никада нисмо били даље, јер ове уцене немају краја: када испоручимо Ратка Младића, тражиће нам Гаврила Принципа, и тако унедоглед. Ако је неко крив за хендикеп наше деце, онда је то, свакако, Европа, баш као што је некада за беду, сиромаштво и блокаду био крив Информбиро. Грех иде на њихову душу.”

Српска књижевна задруга управо је објавила књигу „Сентиментални класик Момо Капор”, у којој су објављени његови интервјуи од 2001. до 2010. године. О књизи, коју су приредили Љиљана Капор и Драган Лакићевић, говорили су, поред приређивача, и Драгана Марковић и Бранислав Матић. Реч је о трећој књизи Капорових интервјуа, којој су претходиле: „Сентиментални пртљаг Моме Капора” (2013) и „Сентиментални рат и мир Моме Капора” (2014). Ко год се буде бавио делом Мома Капора, истакла је Љиљана Капор, неће моћи да заобиђе ове три књиге.

У последњој деценији живота, Момо Капор (1937–2010), наглашава Драган Лакићевић, био је класик српске књижевности и сликарства. Најпре, 2001. године, у „Колу” Српске књижевне задруге објављен је његов нови роман „Ивана”. Изванредан познавалац књижевности и уметности, за разлику од многих читалаца и новинара, па и самих писаца, Капор је знао вредност плаве библиотеке – „Кола”, и њене традиције, као и саме институције Српске књижевне задруге, основане у 19. веку. У истој деценији, добио је Награду Српске књижевне задруге за животно дело, и то после Десанке Максимовић, Милорада Екмечића, Стевана Раичковића, Војислава Ђурића, Бранка В. Радичевића, Миодрага Павловића и других живих класика. И, после више деценија, низ других угледних признања. У јубиларном, 100. „Колу” СКЗ, по позиву, објавио је аутобиографски роман „Исповести”, 2008. године. Била је то књижевно-уметничка рекапитулација сопственог живота, Капорова лабудова песма.

У првој деценији овог века о Капору пишу – све дуже и све аналитичније текстове – професори универзитета, критичари од угледа, писци од имена. Отуд у деценији 2001–2010, више интервјуа, него у претходне три деценије. У њима Момо Капор одговара на многа питања, стара и нова, из књижевности, уметности, политике, друштвеног и личног живота. У овој деценији, подсетио је Лакићевић, траје одјек ратова и распада државе СФРЈ, бомбардована је Србија и Црна Гора (1999), десиле су се петооктобарске промене (2000). У овој деценији било је више државних потреса: бивши председник Југославије и Србије Слободан Милошевић изручен је Хашком трибуналу, убијен је премијер Републике Србије Зоран Ђинђић, отцепила се Црна Гора, албанска марионетска власт је самопрогласила независно шиптарско Косово, ухапшен је бивши председник Републике Српске др Радован Караџић, пријатељ Моме Капора. Појавило се много нових новина и новинара. И у целој тој шареној мешавини Момо Капор је остао исти: духовит, мудар, храбар, интелигентан. Искусан и млад у исто време. Критичан и доброћудан у исти мах.

У разговору с Лабудом Драгићем, који је објављен у „Књижевним новинама” (2001), Капор каже: „То није био само грађански, малограђански, верски и етнички рат, већ, пре свега, почетак великог и страшног рата цивилизација, који ће трајати још дуго. Једини услов да писац напише своју књигу о рату је да остане жив. Имао сам среће да сам остао. Што се мене тиче, доста ми је ратова, остатак живота посветићу љубавном роману и сликарству.”

На питање истог новинара, о женском писму, Капор је рекао: „Никада у историји овог града и српске књижевности није било толико лепих, паметних, даровитих и успешних младих жена које пишу и објављују. Једноставно, то је застрашујући буљук лепоте, сензуалности, еротике и слободе изражавања. Хајде да поменемо само неке: изванредна дугонога Мирјана Бобић, лепа Весна Радусиновић, љупка Ана Радић, сјајна Љиљана Хабјановић Ђуровић, шармантна Весна Алексић, да не набрајам даље”.

Тагови: Момо Капор, Ратко Младић