КЛАСИЦИ У НОВОМ СJАJУ: Објављено шесто коло Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“

Када је пре пет година покренута Антологијска едиција „Десет векова српске књижевности“, уз прве оцене да је реч о најзамашнијем издавачком подухвату у нас у последњих пола века, уследиле су и критичке опаске. За неке је то био мегаломански „патриотски“ подухват, други су у избору за прву серију од 120 књига пронашли пуно празнина и пукотина (при чему су пренебрегли образложење шта ће бити у другој серији), трећима су била само важна дела одабрана из прошлог века, а било је и оних који су у антологији тражили себе. Ипак, едиција, у издању Издавачког центра Матице српске, крупним корацима напредује, па су рачунајући и ново тек објављено шесто коло, до сада изашла 62 тома на 25.000 страница.

Подсећајући на жестока оспоравања уз прозивање због „присвајања“ писаца, а поводом објављивања антологије поезије старог Дубровника и Гундулићеве књиге, Миро Вуксановић, покретач и главни уредник Едиције, у разговору за „Новости“ каже:

– Важно је за сваку културу, разуме се и за српску, да се назначи целовит књижевни корпус у њој, од најранијих времена до данас, и да се истовремено истакну облици језика и његовог писма. Зато смо у Антологију, којој је дванаести век са Светим Савом почетни и наш век завршни, по реду десети, уврстили жанрове усмене (народне) књижевности, средњовековне стихове, записе, повеље и житија, а потом најистакнутије представнике књижевних епоха и праваца, од ренесансе и барока до постмодернизма и садашње литерарне важности. Где је год на српском језику, на било којем његовом наречју и писму, у било којем добу, настајала литература трајне вредности, она мора бити заступљена у оваквој антологији, штампана по садашњим правописним нормама.

У шестом колу је 12 књига од којих су две антологије. У једној су, први пут после познатог избора Војислава Ђурића епске песме класичне десетерачке лепоте, удружене са песмама из рукописних и новијих збирки, а у другој су стихови и проза српских писаца 14. и 15. века: Немањићка житија, Јефимијина „Похвала кнезу Лазару“, „Словољубве“, „Данило“, „Цамблак“, „Јелена Балшић“… Своју књигу има и Лукијан Мушицки, веома значајан песник предвуковског доба и Драгутин Илић, који је остао у сенци свог брата песника. Заједничке књиге су добили Атанасије Стојковић, писац првог српског романа, и Јоаким Вујић, зачетник српског позоришта, као и Лаза Лазаревић са приповеткама и Јанко Веселиновић са „Хајдук Станком“.

– Три прворедна песника, Васко Попа, Стеван Раичковић и Иван В. Лалић, у три засебна избора, и данас делују као поетски примери које морамо и читати и тумачити. Проза и есејистика Бошка Петровића и Слободана Селенића уверавају да су ова два писца неправедно скрајнути, као и српски Лопе де Вега Александар Поповић, који са својом књигом драма заокружује шесто коло Антологије – каже Вуксановић.

Он најављује седмо коло које је у припреми. Одабрани су наслови, потписани уговори са приређивачима и идућег пролећа појавиће се још 12 књига.

– То неће бити лако. Не утркују се да нам помажу. У Издавачком центру Матице српске нема стално запослених, а неће их ни бити, да би сав приход од објављених књига ишао за наредна кола. А када је нешто вредност по себи, не може му наудити нико.

ПРИРЕЂИВАЧИ

Књиге шестог кола су приредили: Љиљана Пешикан Љуштановић, Томислав Јовановић, Драгана Грбић, Мирјана Д. Стефановић, Снежана Милосављевић Милић, Мирко Ђукић, Владимир Гвозден, Драган Хамовић, Мирослав Максимовић, Соња Веселиновић, Јован Љуштановић, Славко Гордић и Марко Недић.

Тагови: Књижевност, Матица Српска