Након што је у оквиру програма Савремене тенденције приказан филм Де Лан, режисер Лиу Ђие одржао је радионицу са студетнима и гостима фестивала.
Одговарајући на питање зашто је сместио радњу филма баш у аутономну регију Тибет, аутор је рекао да је на неки начин повезан са том провинцијом, као и да је богата дивном природом и у њој живи много различитих етничких група.
Аутор је рекао да су ликови у филму натуршчици, а костим аутеничан, као и приказ начина живота који се нису много променили од осамдесетих година прошлог века до данас. Навео је да је главни глумац из Пекинга, али да је он у овој провинцији провео два месеца, док је главна глумица пореклом одатле али је студирала у Пекингу. Остали су управо из места у коме је филм сниман.
Режисер је навео да је велика већина савремених кинеских филмова у стилу холивудских блокбастера и да користе пуно специјалних ефеката, док је он желео да сними уметнички филм чија је сврха да људи у Кини науче више о мањинама. Рекао је да својим филмовима жели да утиче на људе, као и да документује стварност модерне Кине.
Главни глумац је током читавог филма интровертан и тек на крају показује емоције. Режисер је рекао да је то зато што се он заправо не усуђује да покуша било шта, иако воли Де Лан и иако је на неки начин пронашао нову породицу.
Лиу Ђие је испричао и анегдоту са директором фотографије из Немачке са којим је сарађивао на овом филму. Највећа потешкоћа за време снимања био је недостатак кисеоника, с обзиром на то да су снимали на око 5000 метара надморске висине. Директор фотографије је и вегетаријанац, тако да је било проблема са храном, пошто у тим крајевима углавном једу месо, а ретко које воће и поврће успева. Често би, током снимања, режисер одлагао да заустави камеру, како би глумци заиста излгедали уморно. Једном приликом су он и директор фотографије са камером и монитором ишли за њима и снимали, на крају се сам режисер толико уморио да је ископчао каблове и сео на земљу, док је директор фотографије наставио за глумцима све док нису сасвим изашли из видног поља Лиуа Ђиеа.
Тагови: Кустендорф, Лиу Ђие