Кад су руски студенти бранили част Црне Горе

Распусни живот престолонаследника Данила послужио је као инспирација за оперету „Весела удовица“. Почетком 20. века, један поносни Црногорац бранио је у Бечу част владајуће династије, а улогу у протесту одиграли су и руски студенти.

Светски позната оперета „Весела удовица“ премијерно је изведена у Опери и театру Мадленијанум у Београду средином фебруара. Последњи пут „краљица оперете“, како је називају, играла се у Београду давне 1979. године, а пре тога 1965. Комад је извођен и у бившој Југославији и широм света са огромним успехом, али никада у Црној Гори за коју је тематски везан.

Распусни живот престолонаследника Данила

Шта се то догодило па су се Црногорци дистанцирали од једне од најпознатијих оперета која се тиче њих самих и по којој су у свету препознати? Зашто је једна представа у Бечу била брутално прекинута и ко је то организовао? Ове догађаје расветлио је др Михаило Рундо, који нам је из прве руке беседио о свом деди Ристу и његовим пријатељима, руским студентима:

„Књаз Никола Први имао је три сина и девет кћери. Женска деца су била на понос не само њему, него и свим људима у Црној Гори. За синове се то не би могло рећи. Они су дуже живели у туђини него поред својих родитеља, а државна каса им је била лако доступна. Могли су себи дозволити доста комотан и неодговоран живот. У томе је предњачио престолонаследник Данило. Живео је више година у Паризу и имао дипломатску заштиту. Француске новине су о њему често писале, претерујући у причама о теревенкама, описујући његово лоше париско друштво као срамоту за књаза и Црну Гору. Књаз је све то од других крио и није дозвољавао да се о томе пише у Црној Гори“.

Распусни живот престолонаследника Данила у Паризу послужио је двојици Француза (Виктору Леону и Леу Стајну) да напишу либрето за оперету „Весела удовица“. У Паризу нису нашли купца за свој рад, али је од њих идеју откупио бечки композитор мађарског порекла Франц Лехар. Премијера је одржана 1905. и од тада се стално изводи.

Сви извођачи на позорници су носили модификовану црногорску ношњу, са познатим црногорским капама. Појављивање „црногорског престолонаследника“ Данила на позорници у Бечу, у улози распусног младог човека, окруженог лаким, слободним женама, претворило се у скандал првог реда.

„Оригинални“ Данило је тада био већ дуго ожењен, а сви Црногорци су оперетом били повређени. Али, она је била све популарнија, а места у гледалишту стално распродата. Противници црногорске династије били су сваким даном све задовољнији.

Скандал у позоришту

„Наш деда Ристо Рундо је био аустријски поданик, рођен у Мостару, али је од краја 19. века са породицом живио на Цетињу, где је прво отворио књижару, а бавио се и увозом машина ‘Сингер’ и био њихов представник за Црну Гору. Због тога је често путовао у Беч и одседао у једном пансиону у којем су становали и руски студенти. Са њима се спријатељио, редовно их је изводио да се почасте и проведу. Од њих је дознао за ову срамоту црногорског народа, па је решио да нешто предузме. Студентима је казао: ’До сада су нас срамотили, а од сада више неће!‘ Смислио је план о коме је ћутао. За представу је купио десет улазница, први ред столица. Договорио се са руским студентима да га у свему следе. Кратко им је рекао: ‘Радите све оно што и ја будем радио’. Они су то прихватили, не знајући шта Ристо спрема“, присећа се Рундо.

Била је недеља, сала је била пуна. Оперета је почела… али када се „престолонаследник“ Данило појавио пијан на бини, загрљен са голишавим девојкама, Ристо је устао, па столицу на којој је до тада мирно седео, свом снагом бацио на позорницу! То исто су урадили и руски студенти. Столице су летеле ка позорници, а једна од њих је пала ниже, у простор испред позорнице на главу диригента Роберта Столца.

На опште запрепашћење, уследили су узвици: Атентат! Завера! Убице! Публика је у паници навалила на излазе, а завеса је спуштена. Чувари су улетели у салу, почели да туку „демонстранте“, а ускоро је стигла и полиција и све их похапсила. Ристо је био у црногорској ношњи и свима је, из свег грла вичући, покушао да објасни због чега они протестују. Сутрадан су све новине у Бечу о томе писале. Био је то прави позоришни скандал у Аустрији. Риста су новине назвале – „лудак у позоришту“.

И док су се многи у Европи згражавали над овим чином, Црногорци су се радовали и славили главног актера као јунака. Он је, заједно са руским студентима, провео два дана у затвору. На саслушању је рекао и ово: „Да су на Цетињу овако наружени аустријски цар и његова породица – исто бих овако поступио!“ Пуштени су после интервенције руског амбасадора, а Ристу је био забрањен долазак у Беч.

У Црној Гори су били сви одушевљени – књаз Никола је послао своју кочију да Риста дочека у Котору и да га довезе на Цетиње.

Маестро Роберт Столц и „Весела удовица“

Др Рундо је имао прилике да се лично извини маестру Столцу, у име свога деде који га је пре 65 година, недужног, погодио столицом у главу.

Маестро је само руком одмахнуо и рекао: „Какво извињење, ваш деда је направио нешто што би сваки добар поданик за свога суверена урадио! Он је нама направио рекламу какву смо само пожелети могли“.

Мало је познато да је маршал Тито лично одликовао славног Роберта Столца и то приликом његове посете Аустрији, у Бечу, 1967. уручио му орден за заслуге у музици, а посебно за дивне мелодије које је некада давно компоновао, а Тито их је, као млад радник у Марибору, радо певушио. Роберт Столц је аутор преко две хиљаде мелодија које су данас популарне у читавом свету. Његова филмска музика два пута је номинована за Оскара.

Оперета „Весела удовица“ сматра се најуспешнијом оперетом свих времена. У првих 45 година приказана је широм света више од 300.000 пута. Снимљено је пет филмова на ову тему са истим именом. Првим извођењем дириговао је тада млади, али већ прослављени, аустријски композитор и диригент Роберт Столц, и то је радио све до своје смрти 1975. године.

Најбољи и најлепши позоришни Данило свих времена био је Холанђанин Јоханес Хестерс. Због те улоге он се преселио у Беч. Нико у Европи није тако лепо фрак и цилиндар на глави носио као он. Жене су га, после представе, сачекивале пред позориштем. Улогу Данила је у Бечу тумачио више од 1.500 пута.