ЈУРИЈ БОРИСОВ, РУСКИ ГЛУМАЦ: Кад кажем Србија, прва асоцијација је Кустурица!

У српском јавном простору када се помене руски филм асоцијације иду од Тарковског, Михалкова до Сокурова, и чини се да се ту, бар када је реч о најширој публици, круг у затвара.  Где је данас савремени руски филм, те која су то имена која обележавају кинематографију ваше земље?

Да, појављују се нови режисери, на пример Кантемир Балагов, ученик Александра Сокурова чији филм је ове године кандидован за Оскара. Свакако важно је поменути и Олега Трофима, младог режисера . Снима се без предаха, филмска продукција се активно развија и на том пољу се појављуј много младих режисера, ауторских филмова, глумаца који обећавају блиставу каријеру… Генерално, филмска индустрија у Русији се муњевито развија. Интересантно је да и ствараоци из Европе и Америке долазе у Русију ради снимања и да Русија постаје све присутнија у светској кинематографији. Ти млади људи, стичем утисак немају ограничења у главама, не сматрају да је нужно радити само у својој земљи, па се отуда ствара једна панфилмска заједница.

Шта је то аутентично, самосвојно, што припада руском филму,а  што га чини битно различитим од холивудских остврења? 

Холивуд и даље има много утицаја на гледаоце и у индустријској, дистрибуцијској кинематографији, задаје и диктира правила игре. Наравно реч је о новцу са којим Холивуд располаже, али та средства нису уложена у развој већ у идеју која у крајњем резултату унижава и унаказује филмску уметност.

Видљиви су и покушаји  да се националне филмске индустрије прилагоде, уклопе у њихове стандарде. Код нас данас има разних адаптација холивудских остварења на различите теме али су много успешнија од оригинала. У овом тренутку долази  до сједињавања холивудске матрице са руским коренима и као резултат тога добијамо интересантне производе. Поред тога, наравно, постоји и много ауторских филмова. Типичан је пример је синеаста Александар Сокуров, који негује свој специфичанј курс. На Кавказу он је окупио је младе ствараоце и већ четири његова ученика која су потекла из те школе снимају филмове. Један од њих је Кантемир Балагов. Они снимају филмове за које се може рећи да су руски филмови, но специфични.

У време ратних година на простору бивше Југославије Холивуд је био у функцији стварања криве слике о Србима као суровом, варварском племену које маше пламеном над оним чувеним буретом барута.  Ништа боље нису приказани ни Руси које је требало окривити, као инспираторе великих ратова. У којој мери се данас геополитичка померања и политичке амбиције Истока и Запада преламају, рефлектују и на уметност, филмску пре свега? 

То је веома сложено питање, дубоко питање. Наравно да филм може бити моћно оружје за сваку земљу,но, ја мислим да је холивудски филм пре свега осмишљен да зарађује новац, а не да би на тај начин држао на нишану друге земље. Постоје друге врсте оружја као што су медији, тајне мреже који су задужени за таква питања. Холивудски филм је роба на тржишту, примитивна, сирова и заглупљујућа, али наметнута гледаоцу са Запада.  Зато је љубитељу фима са Запада тешко да гледа Тарковског ,Сакурова и његове ученике. Полуге холивудске продукције су страст и људска похота и све што тече мора бити брзо, разнобојно, јарко, секси, са пуно алкохола, драјв, што карактерише холивудски персонаж. Ипак, желео бих да истакнем да се придржавам мишљења да ће се свет пре или касније ујединити, да ће се све земље ујединити и као што се сједињују градови у једној земљи, тако ће се и земље сјединити у једну планету. Мислим да ‘би требало размишљати о себи, како ми можемо најбоље одговорити на текуће изазове, како можемо оплеменити свет.

Колико је тешко у земљи са толико временских зона изборити се за место познатог глумца?

Да, часовних зона је много, међутим филмски центар је један и то је Москва.  Донекле и Санкт Петербург , али ипак сви филмови настају и осмишљавају се у Москви па се после дистрибуирају по целој земљи. Дакле, ради се о уском кругу људи, кинематографа, и као што је престоница Холивуда Лос Анђелес где неких 50 људи одлучују о светској кинематографији (продуценти, режисери) тако је и код нас. У Москви такође имамо неких 50 људи и радећи у руској кинематографији пре или касније мораш да се упознаш са њима лично.

На Фестивалу Дани руског филма у Србији представљена су два остварења у којима глумите. Можете ли нешто више рећи о тим филмовима ?

„Т-34“ је филм чија се радња одвија у време Другог светског рата. Реч је момцима тенкистима који су доспели у концентрациони логор и покушавају да на тенку одатле побегну. То је филм о обичним људима, радња се одиграва у Европи за време рата. Може се рећи да је филм снимљен по холивудским канонима али са руском душом, са руским традицијама и снимљен пре свега за Русе. Међутим, он се активно продаје по целом свету.  Што се тиче филма „Бик“, то је ауторски филм снимљен са минималном свотом новца. Ради се о дипломцу ГИК-а (ГИК је руски државни институт кинематографије) . Филм је финансирало Министарство културе Русије. У том филму играм главну улогу „Бика“. То је надимак Антона Бикова. Радња се одвија крајем деведесетих година ХХ века, где је полазна тачка наше новије историје. Јунак се у криминалном миљеу сусреће са свакаквим сложеним ситуацијама, окружен изгубљеним људима који као и он покушавају да нађу своје место у свету где они нису никоме потребни.

Која је Ваша прва асоцијација када се говори о српском филму?

Наравно, Кустурица. Ми у Русију не знамо пуно о другима, знамо за Кустурицу, Милоша Биковића који сада код нас активно снима, и то је наше знање о кинематографији Србије. Волео бих када би више младих стваралаца из ваше земље дошло у Русију јер је култура и узајамно схватање између нас веома блиско и вредности су веома сличне.

Да ли би за вас био велики изазов радити са Кустурицом?

Наравно да би ми био веома интересантан рад са Кустурицом. Одгледао сам све класике, веома волим те филмове које је снимао Свакако је интересантно наилазити на професионално узајамно схватање ма како то изгледало сложено. Да, желео бих да се окушам код Кустурице…