ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ: Глумачки ансамбл представе „МАРИЈА СТЈУАРТ“: Представа није само модерно позориште политике, већ и прича о човеку

Четврте фестивалске вечери публика у Ужицу уживала је у представи Народног позоришта Београда „Марија Стјуарт“, у режији Милоша Лолића, која се изводила у Великој сали ужичког Народног позоришта.

Сценом су доминирале две краљице са изузетним манипулаторским вештинама – Елизабета (Нада Шаргин) и Марија Стјуарт (Сена Ђоровић), које су сценским говором, костимима и глумом потпуно засениле мушки део ансамбла који су чинили Иван Босиљчић као гроф од Лестера, Бранко Видаковић као лорд Берли, Небојша Кундачина као гроф од Шрузберија, Гојко Балетић као Маријин чувар, Милош Ђуровић као Мортимер и Зоран Ћосић као државни секретар Вилијем Девисон.

Након модерне поставке и адаптације Шилеровог историјског дела „Марија Стјуарт“, уследио је „Округли сто“ на коме су глумци разговарали са организаторима фестивала, селекторима програма, али и са публиком.   

Бранко Видаковић  почео је излагање коментаришући однос мушког и женског дела ансамбла на сцени.

„Морам да признам да је Лолић инсистирао од почетка на томе да мушка екипа буде подршка женском делу ансамбла и ми смо покушали да то будемо у најбољој могућој мери – да будемо она подршка која ће да буде конструктивна и да покушамо да кад треба отежамо, кад треба олакшамо нашим колегиницама које очигледно нису имале лак задатак. Мислим да се овде пре свега ради о Милошевом добром слуху за говор глумаца и мислим да је главна карактеристика ове представе управо добар сценски говор“, изјавио је Бранко Видаковић.

Надовезујући се на искуснији део мушке екипе, најмлађи глумац у глумачком ансамблу представе „Марија Стјуарт“, Милош Ђуровић, шаљиво је прокоментарисао своју улогу и мизансцен у поменутом позоришном комаду.

„Мени је Лолић све време у процесу причао како сам ја главни лик! Говорио ми је ‘Ти си главни лик, у теби је представа!’… Можда је мислио на мене, Сену и Наду? Шалим се мало, али свакако делим мишљење са мојим старијим колегама… Што се тиче мизансцена, тог успореног и непрестаног ходања по сцени, као глумцу Лолић ми је рекао ‘Ходај полако’, и ја сам то чинио, а на публици остаје да тумачи тај наш јако успорени ход и константно присуство мушких ликова на сцени,“ рекао је млади глумац.

Сена Ђоровић надовезала се на излагање Милоша Ђуровића, објашњавајући да је све прилично комплексније од онога што он поједностављује, обухватајући редитељске намере, с обзиром на то да редитељ Милош Лолић није био присутан, али и намере мизансцена.

„Када смо кренули да радимо, кренули смо са једном озбиљном адаптацијом текста која је далеко од интегралне верзије, што се и примећује јер смо се са 25 ликова свели на осам. Ово је једна представа простора, тишине, због чега спори ходови представљају опрезне ходове, јер свако свакога види, свако свакога чује… Дакле, у питању је заправо та опрезност на коју треба да се обрати пажња – ко шта ради од ликова у представи,“ рекла је Сена Ђоровић.

Нада Шаргин, која је тумачила главни и најзахтевнији лик у представи, енглеску краљицу Елизабету, поделила је са публиком своје „људско“ гледиште на представу, које се прилично разликује од политичког контекста који гледаоци првенствено примећују, тумачећи представу у том смеру.

„Мене у театру узбуђују представе које се баве политиком и дневном политиком наших и страних редитеља, али, искрено, више волим да учествујем у представама које се баве људима. За мене лично ово није представа о политици, иако она то јесте и тако је написана и режирана. Ја сам Лолићу рекла ‘Ја ћу играти човека на сцени’, јер мене занима Елизабета као човек који је постојао и кога Шилер јесте мало извитоперио за своје потребе, што је сасвим у реду. Мене је првенствено занимала особа која је, од када је рођена, исто као и Марија Стјуарт, претендовала на престо, уз велику муку за опстанак. Стога је веома јасно: да она није убила Марију, Марија би сигурно убила њу,“ оценила је Нада Шаргин.

„Ја бих се сложила са Надом јер је наша стартна позиција била да се бавимо човеком, тачније женама и њиховим судбинама. Оно што је овде јако згодно јесте то што смо имале веома пуно материјала да проучавамо ове харизматичне историјске личности. Некако, у самој историји, Елизабета је заиста однела победу у сваком смислу јер је она била врсна политичарка, за разлику од Марије Стјуарт, којој држава није била света, иако се веома чврсто држала круне до самог краја – због тога је Марија жена која је жртва своје лоше политике,“ додала је Сена Ђоровић, која је тумачила историјски лик шкотске краљице Марије Стјуарт.

Фото: М. Цветковић

Тагови: Mариjа Стjуарт, Народно позориште, Ужице