ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ: Глумачки ансамбл представе „ХАМЛЕТ“: Ово време је искочило из зглоба, исто као и пре 400 година!

Треће фестивалске вечери, публика у Ужицу, која је попунила Велику салу Народног позоришта до последњег места, са нестрпљењем је очекивала почетак представе „Хамлет“, Југословенског драмског позоришта, у режији Александра Поповског.

Када је Хамлет изашао на сцену, заједно са осталим ликовима из истоименог дела, публика је помно пратила извођење представе у крајње необичном, модерном концепту – једноставно постављену сценографију са великим белим платном, лобањом, душеком, пар столица и креветом, пратили су холограмски натписи Хамлетових мисли, али и музика композитора Кирила Џајковског која је атмосферу на сцени чинила још неизвеснијом и веродостојнијом. Комплетну и слојевиту представу јединственом је чинио и распоред улога глумаца, првенствено због њихове старосне доби.

Врхунску глуму Небојше Глоговца, који је тумачио насловну улогу – по први пут Хамлета у зрелим годинама, пратило је извођење осталих чланова Југословенског драмског позоришта, које је такође било на завидном ниову. Јасна Ђуричић тумачила је лик Хамлетове мајке Гертруде, Никола Ракочевић млади лик Хамлетовог стрица, а затим очуха Клаудија, млада глумица Јована Стојиљковић играла је Офелију, Полонија, Офелијиног оца, тумачио је Горан Шушљик, Власта Велисављевић играо је духа Хамлетовог оца, Бојан Димитријевић тумачио је лик гробара, Милош Самолов лик Розенкранца (стражара) и Борис Миливојевић лик Гилденстерна (стражара).

Након модерне и по свему неуобичајене поставке и адаптације Шекспировог дела „Хамлет“, уследио је „Округли сто“ на коме су глумци разговарали са организаторима фестивала, али и са публиком.

Небојша Глоговац почео је излагање као представник глумачког ансамбла, и у име редитеља Александра Поповског, који није био присутан, коментаришући представу кроз „проклетство овог времена“.

„Мени је веома интересантно и лудо то што пре 400 година човек каже ‘Ово време је искочило из зглоба’, и ми после 400 година исто то кажемо и исто стоји и тачно је, сулудо, ненормално и нема координата, казне, награде, него је све то неко чудно замешатељство, које неки други врте како ми нећемо… Сад ти други – ко су, шта су, то више стварно нема смисла причати…“, оценио је познати глумац.

Глумица Јасна Ђуричић надовезала се на речи Небојше Глоговца, објашњавајући кроз смех да је ово први пут да није незадовољна тумачењем свог лика у представи.

„Овог пута заиста нисам незадовољна! Од старта ми је њен лик био јасан, некако је та мапа кретања била уцртана… Аца и Горан Стефановски су то добро водили, па ми је улога утолико била дефинисанија. Играла сам жену, која никад није добила ‘не’ од некога, која нема ниједан једини аргумент након смрти мужа и којој је сасвим нормално да се после 15 дана од смрти мужа преуда, и то за његовог брата, који је доста млађи од ње… То је данас некако нормално – природна појава, и ово што Гертруда ради није никакво чудо, то је чак данас квалитет,“ рекла је Јасна Ђуричић.

Никола Ракочевић, који је тумачио лик Клаудија, поред круне-власти, наследио је и братовљеву жену, што је млади глумац доживео на посебан начин.

„Године нису важне за жељу и потреба за влашћу није одлика неких средовечних или старијих људи, напротив, млади ту потребу, као и жељу за доминацијом и материјалним добрима, веома снажно осећају и уживају у томе… Тако да се ја у том смислу нисам бавио годинама, већ само односима – односом Клаудија и Гертруде, што је било изузетно драгоцено за мој лик, али сам се исто тако бавио тиме шта добијаш када дођеш на власт, које су то повластице, са које техничке висине гледаш на људе, колико напора и гласовног интензитета мораш да уложиш да би некоме нешто наредио… Просто схватате да је мање заиста више и тиме сам се водио кроз ову представу,“ објасио је млади глумац.

Осим Ракочевића, на сцени је глумила још једна млада глумица – Јована Стојиљковић која је играла Офелију.

„Аца ми је доста помогао својим редитељским поступцима, али и приликом анализе о томе ко је Офелија, тачније, највеће питање у анализи је било то из ког разлога се она утопи. Ја сам мислила да је то нешто паралелно са губитком Хамлета и губитком оца, али смо у току рада на представи схватили да њена смрт долази много раније у представи… Офелија је девојка која верује у љубав и за њу постоји само Хамлет, због чега сам се посебно фокусирала управо на њега, а, када због других људи она поверује да ће га добити, онда некако ништа нема смисла када га изгуби, онда она више не постоји,“ рекла је млада глумица.

Многобројна публика представу „Хамлет“ и глумачки ансамбл Југословенског драмског позоришта поздравила је петоминутним стојећим аплаузом, овацијама и повременим ускликом „Браво!“.

Фото: М. Цветковић

Тагови: Народно позориште, Ужице, Хамлет