ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА: Маратонци опет трче почасни круг

Култни филм “Маратонци трче почасни круг” из 1982, снимљен по истоименој драми Душана Ковачевића, који је написао и сценарио, у режији Слободана Шијана, доживеће нову премијеру у дигитално рестаурираној верзији вечерас у 20 сати, у Југословенској кинотеци.

Овај догађај део је пројекта “Вип Кинотека”, којим ће најважнији српски и југословенски филмови бити сачувани као културна баштина, а после “Ко то тамо пева” ово је друго ремек-дело са потписом Ковачевић-Шијан које стиже пред публику у новом “руху”.

– Драго ми је, наравно, што су се и “Маратонци” нашли на листи десет филмова који ће први бити дигитализовани, заправо, спасени од пропадања, и тај пројекат је добар путоказ да се сачувају неке добре ствари у нашој земљи – каже Ковачевић, за “Новости”. – Али, ту “славу” са “Маратонцима” ја сам иживео са представом, која је у Атељеу 212 играна скоро десет година пре него што је снимљен филм. Тада је то мени изузетно много значило, јер су “Маратонци” били моја прва драма која је доживела премијеру на тој сцени. После су дошли “Радован Трећи” и све остале ствари, али за живот једног писца је најбитнија та прва појава – истиче Ковачевић.

Подсећајући се да су се “Маратонци” играли готово 13 година, и увек на “карту више” (премијера у режији Љубомира Муција Драшкића била је фебруара 1973, а последње извођење јуна 1985), да је он добио Стеријину награду за комедију, а Бора Тодоровић за најбољу улогу, Ковачевић каже да су у рад на њиховој филмској верзији ушли са већ провереним и јако познатим материјалом. Филм је доживео још већу славу, приказиван је и награђиван на домаћим и многим светским фестивалима – у Пули (Златна арена Јелисавети Секи Саблић, Бриселу (награда за најбољи филм), Марсељу (прва награда за сценарио), Монтреалу (Специјална награда жирија), Лос Анђелесу, Каиру… Све што се догађало са тим филмом, али и са другим драмама које је написао, за Ковачевића, како каже, ипак никада неће имати тај значај, радост и ту тежину, као што је била премијера “Маратонаца” у Атељеу.

Оно по чему му је данас најважнији овај филм је фантастична екипа легендарних глумаца – Павле Вуисић, Мија Алексић, Зоран Радмиловић, Бора Тодоровић, Богдан Диклић, Јелисавета Сека Саблић, Миливоје Мића Томић, Мелита Бихаљи…, а то што су реплике из “Маратонаца” ушле у свакодневни живот многих генерација гледалаца, Ковачевић објашњава универзалношћу те приче.

– Људи се препознају, и неки пут се нашалим кад чујем клинце на улици како вичу неке поздраве или неке повике, реченице, што је део популарности тог филма.

У ауторској екипи култног остварења су и директор фотографије Божидар Бота Николић, монтажер Љиљана Лана Вукобратовић, композитор Зоран Симјановић, сценограф Миленко Јеремић, а продуцент “Маратонаца” је “Центар филм” из Београда.

ДИКЛИЋ: САЊАО САМ МИРКА ТОПАЛОВИЋА

БОГДАН Диклић је улогом Мирка Топаловића такође ушао у антологију, и како истиче, чињеница да “Маратонци” трају деценијама већ сама по себи говори о њиховој важности.

– Много волим Мирка Топаловића – као студент друге године глуме, двадесет осам пута сам гледао “Маратонце” као представу у Атељеу, и чезнуо управо за том улогом. Нисам ни сањао да ће ми се десити у животу, али на филму, где сам радио са врхунским глумцима, и то је за мене била велика част. Нажалост, осим Секе Саблић и мене више нико од њих није међу живима, и данас ме чини поносним коме сам све био партнер у “Маратонцима”.