Јубилеји које не би требало заборавити

С обзиром на то да је српска књижевност све сиромашнија квалитетом, тачније да су све нове ствари које напишемо најчешће подражавање савремених трендова које покупимо успут са телевизије или интернета, било би добро вратити се провереним вредностима и људима који су, свако на свој начин, форматирали српску књижевност и поставили стандарде којих би било добро држати се у свим временима.

Пошто имамо обичај да заборављамо људе који су урадили много за нас, прилажем списак књижевника чије годишњице бисмо били дужни да обележимо током ове године како бисмо се одужили њима, њиховом делу, али и самима себи и опсетили се шта то све имамо на својим полицама, а занемарујемо због поводљивости за штурим језичким изразом, помамом за позајмљеницама и безидејности насталој услед тога што су нас паметни телефони везали за себе остављајући нас слепе за свет и искуства из којих бисмо извлачили материјал за неке нове књиге којима би се будућа поколења дичила.

И да ове године само ваљано обележимо ове јубилеје, урадили бисмо много за своју културу – како књижевну, тако и за културу сећања.

 

 

 

Милош Црњански – 130 година од рођења

Јован Јовановић Змај – 190 година од рођења

Јован Дучић – 80 година од смрти

Десанка Максимовић – 125 година од рођења и 30 година од смрти

Бранко Радичевић – 170 година од смрти

Радоје Домановић – 150 година од рођења

Раде Драинац – 80 година од смрти

Коста Трифковић – 180 година од рођења

Аница Савић Ребац – 70 година од смрти

Светолик Ранковић – 160 година од рођења

Христофор Жефаровић – 270 година од смрти

Брана Црнчевић – 90 година од рођења

Александар Тишма – 20 година од смрти

Душко Трифуновић – 90 година од рођења

Иво Ћипико – 100 година од смрти

Слободан Селенић – 90 година од рођења

Живојин Павловић – 90 година од рођења

Антоније Исаковић – 100 година од рођења

Светлана Велмар Јанковић – 90 година од рођења

Душан Баранин – 120 година од рођења