ЈОСИП ПЕЈАКОВИЋ: Кусту ћу довести у Сарајево! Можда ће га неко напасти, али он ће узвратити

– Када сам звао Емира да дође, рекао ми је: „Убиће ме“. Одговорио сам: „Ако се ја не плашим, што ћеш се ти плашити“, каже легендарни сарајевски глумац Јосип Пејаковић.

Јосип Пејаковић Цоња се поклонио ужичкој публици, пред којом је с трупом Народног позоришта из Сарајева извео „Дивље месо“, представу у конкуренцији Југословенског позоришног фестивала.

– Публика је препознала ужас терора који се над нама води од међународне заједнице. Немамо слободу! Велики је анимозитет према Американцима. Ако наставе да тероришу, у БиХ и целом региону странце неће трпети ни као туристе, а камоли као некога ко ће нам нешто инвестирати и негде нас увести – каже за „Блиц“ активни ветеран југословенског глумишта.

У „Дивљем месу“ игра главу породице, растрзане бедом и безнађем. Кроз лик Димитрија противи се евротрендовима, а исто то, каже, гласно говори и у животу.

– Када уђемо у ЕУ, прво нас очекује спознаја да то није ни налик ономе што су нам говорили да ће бити. Педесет одсто људи на овим просторима су времешни и неспособни, а поготово тамо. Хирург са 38 година на Западу је стар. Може бити болничар, или се бавити науком, али да оперише – то не! Много Немаца не зна ко су Шилер, Гете, Фасбиндер. У земљи где постоји одијум филозофије и псхилогије!? Зато све знају о софтверима и хадрверима које су им Американци дали као жваке. Син врховног суда Баварске нема појма ко је Салвадор Дали.

Велики је пријатељ Емира Кустурице и подржава га у свему.

– Емир је кликераш са потрошњом енергије за десет људи! Долазим из Сарајева, где није популаран, где све чине да се он никада не врати. А ја ћу потурити своја леђа и довести га у Сарајево, у кафану.

Ни Кустурица не верује да би био топло дочекан…

– Можда ће га неко напасти, али он ће узвратити. Емир то тако решава. Једном када сам га звао, рекао ми је: „Убиће ме“. Одговорио сам: „Ако се ја не плашим да ће ме убити, што ћеш се ти плашити?“. Онај ко успе наговорити владара, тај је геније.

О „владару“ кога спомиње има само речи хвале.

– Милорад Додик је мој друг из реформских дана. Када је кренуо на студије у Београд, ђед му је рекао: „Запамти, са Циганима цигански, са господом господски“. Тако се и понаша. Ако се истинска храброст може везати за име – то је Додик.

Уз све могуће перипетије које сам имао због њега, у стању сам да му лоше потезе опростим због храбрости и оданости. На сахрани Анти Марковићу није био нико од јавних личности из његове странке осим мене и Додика. С једне стране ми је био Стипе Месић, са друге Додик, а они се воле као пас и мачка.

А Ужице га асоцира на…

– Т Ужице.

Волели смо се и још се волимо

Лепе југословенске дане евоцира сећањем на Љубу Тадића, Фабијана Шоваговића, Мију, Чкаљу…

– Од њих сам научио све, некад им био равноправан, а некад и први међу њима. Немам савременике који би то требало да кажу уместо мене. Мики Манојловић, Лаза Ристовски, Шербеџија, пипали су ме да виде да ли сам од меса или другог материјала. Волели смо се и волимо се зато што се препознајемо као талентовани људи који су Југославији дали све.

Тагови: Емир Кустурица, Јосип Пејаковић, Сарајево