ЈЕЗИК: Граматика српског језика за осми разред постала највећи политички проблем Хрватима

КАО да су заборавили време када су се екстремисти у Вуковару чекићима обрачунавали са ћирилицом, хрватски државници затражили су да Србија поштује хрватски језик у српским уџбеницима.

Наљутило их је то што у граматици за осми разред пише да су јужнословенски језици бугарски, македонски, словеначки и српски, а да српски језик – Хрвати, Бошњаци и поједини Црногорци – називају хрватски, босански/бошњачки и црногорски.

Они су лекцију протумачили као негирање постојања хрватског језика.

Бес је био толико велики да је хрватски премијер Андреј Пленковић проблем подигао на највиши ниво, па је на Брду код Крања, где су европски и регионални лидери разматрали најзначајније теме везане за будућност ЕУ, тражио од председника Вучића – да Србија исправи грешку у уџбеницима.

А да ли се ради о грешци?

Српски лингвисти кажу да није посреди никаква грешка, него поштовање основних правила лингвистике и социолингвистике. Упозоравају да треба разликовати лингвистичке од политичких (симболичких) језика и истичу да су неки језици које смо добили након распада Југославије – симболички.

НЈихове хрватске колеге, пак, сматрају да је садржај српске граматике политички мотивисан. Не кажу да ли је, рецимо, прекрајање речи које се у Хрватској одувек користе, а чему се и сами Хрвати некада чуде, заправо – политика или лингвистика.

Ни председник Хрватске Зоран Милановић није остао нем. Запретио је реципроцитетом, што би, ваљда, требало да значи да се негирају српски језик и писмо у Хрватској. Зар то већ није учињено?

А лингвиста Слободан Реметић понајбоље је објаснио стварање нових језика на овим просторима и то следећим речима:

– Сви су се послужили са шведског стола на коме је био сервиран српски језик.