ЈЕСЕЊИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ: СЕЛЕКТОР ПРОГРАМА МИЛАН НЕШКОВИЋ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: Сврха Мећавника је укључивање студената и младих људи у будућност коју правимо због њих

Селекција програма на Првом јесењем позоришном фестивалу поверена је младом редитељу Милану Нешковићу, који иза себе има више награђиваних представа на сценама најеминентнијих позоришта у Србији. Поред новог задатка и улоге на овогодишњем позоришном фестивалу, Нешковић већ годинама ради и на организацији и реализацији филмског фестивала „Кустендорф“ на Мећавнику.

. Колики је значај Првог јесењег позоришног фестивала у поређењу са осталим фестивалима које је Емир Кустурица покренуо?

Значај је немерљив! То је као када кажу да је нешто од непроцењиве вредности, значи кад не можете да процените вредност новца… Е, ја мислим да је Мећавник, као и Емирова идеја прављења оваквог села посвећеног уметности, у ствари непроцењива. Никада не можемо да ставимо вредност на такве ствари, и не треба, као што никада не би могли да ставимо ни вредност на самог Емира Кустурицу и на његов значај, при том не мислим на значај искључиво за уметност, већ и за нашу државу.

. Да ли ће и овај фестивал, попут претходних, акценат ставити на студенте и на њихову афирмацију кроз уметност?

Апсолутно! Искључиво на младости, тј. на студенте! Ја увек кажем – овде, на Мећавнику, будућност је одавно почела, е сад само треба да укључимо те студенте и младе људе у ову нашу будућност коју правимо због њих. Стога је основни циљ да се на истом месту окупе млади људи и већ афирмисани аутори, који ће разменом идеја, искустава и дела утицати на развој и очување ове врсте уметности.

. Ви сте селектор програма на овогодишњем позоришном фестивалу. Како се осећате у тој улози, с обзиром на то да се прилично разликује од Ваше позиције на „Кустендорфу“?

Осећам се веома почаствовано, али у исто време и мало уплашено, будући да покрећемо једну стварно велику ствар – позоришни фестивал посвећен младим људима, и то повлачи огромну одговорност коју је Емир Кустурица несебично доделио мени. Тако да се налазим у веома захвалној позицији, јер ћу се бавити једним дивним послом, надам се доста година овде на Мокрој Гори, све док једног дана на том путу не сустигнемо и „Кустендорф“, чему стремимо још од оснивања Јесењег позоришног фестивала…

. Можете ли да нам кажете нешто више о избору представа за овогодишњи Јесењи позоришни фестивал?

Будући да је ово прво издање позоришног фестивала, оно није такмичарског карактера за студенте, али од следеће године ће фестивал попримити и ту врсту карактера – трајаће четири дана, надамо се да ћемо имати осам студентских представа и то чак две до четири вечерње професионалне представе. Из тог разлога, ове године селекција програма била је базирана највећим делом на разноликости… Дакле желео сам да имам једну студентску представу коју је написао млад студент драматургије – Страхиња Маџаревић, чији смо позоришни комад „Укалупљивање – Трагедија лоптања у Срба“ управо гледали. То је једна веома интересантна тема о фудбалу и његовом утицају на навијаче кроз распад нашег друштва, коју је режирао такође млад студент треће године Режије на Факултету драмских уметности – Максим Милошевић. Са друге стране сам позвао „Плеу Стриндберг“, дакле Факултет уметности из Косовске Митровице, јер они играју класика, али на савремен начин. Занимљиво је да на тај начин млади људи могу да се пронађу у обе категорије, пошто је у савременом драмском тексту прича о некоме ко је њихова генерација, док је подлога томе неки текст који је писан у прошлом веку. За затварање фестивала заиста није било тешко одабрати представу: иако тада и даље у завршној фази представе, већ сам позвао „Децу радости“ по тексту Милене Марковић и у режији Снежане Тришић, којом је обележно 60 година Атељеа 212, и ово је прво извођење те представе после премијере коју је имала у Београду. Надам се да ће публика на Мећавнику уживати!

Тагови: Mилан Нешковић, Мећавник