Јеромонах Роман (Матјушин): А све су ми драже зиме студене…

А све су ми драже зиме студене…
Не знам старим ли ил се смирујем?
Волим да гледам дубраве ледене,
Ни од кога ништа не очекујем.

Ноћ је. Млад месец. Божја Благостиња.
Душа избира спокој неземни,
Тамо где свéтла безмолвна пустиња
Над главом ми и ногом срмèни.

Царује Луна прозрачјем бескрајним,
Добро јој је у тихој висини,
И веригама трептавим, кристалним
Дрвореде дарује у тмини.

Стојим, гледам блистања чудесна
До саме Луне смрзнутог ступца…
Прелеп је свет! Творевина прекрасна!
А шта рећи о Лепоти Творца?

30-31 јануар 1999, скит Ветрово

Препевао: Александар Мирковић