ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СРБА 20. ВИЈЕКА: Баштина највећег српског књижевног стилисте
(Иво Андрић) Фото: РТРС
Највећи писац на српском језику Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност, члан Српске академије наука и умјетности и дипломата рођен је 9. октобра 1892. године.
Бриљантни стилиста, писац великих романа: „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Проклета Авлија“, „Госпођица“, многобројних приповједака и поетских записа „Експонто“ , „Знакови поред пута“ је међу најбољим писцима 20. вијека.
Андрић је имао буран живот, мада је његова природа више одговарала уздржаном и повученом умјетнику.
Иво Андрић је био убијеђени заговорник уједињења Јужних Словена. Члан Младе Босне, предратни југословенски дипломата, који је каријеру завршио управо у Берлину у освит бомбардовања Београда.
Током рата Андрић је био у Србији. Одбио је да учествује у јавном животу и да ишта објављује за вријеме њемачке окупације.
Пошто му је отац био католички свештеник, Андрић је познавао тај миље и био је жестоки критичар понашања Католичке цркве у доба НДХ, а загребачког надбискупа Алојзија Степинца кривио је за ћутање током геноцида над Србима.
Андрић је иза себе оставио писани тестамент у коме своје књижевно дјело ставља међу српску књижевну баштину.
Својим књижевним дјелом и умјетничком снагом, Андрић је себе сврстао међу највеће Србе 20. вијека.
