ИЗЛОЖБА У БИБЛИОТЕЦИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: Трагање за скривеним језичким благом

Значајна поставка за српски језик и културу „Језик и писменост“ отворена је јуче у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.

Изложба, која ће бити отворена до 3. септембра, већ је обишла Србију, а послије Вишеграда стигла је и у Бањалуку. Изложба је плод сарадње националне библиотеке са Народном библиотеком „Вук Караџић“ из Крагујевца.

Директор библиотеке из Крагујевца Мирко Демић приликом отварања казао је посјетиоцима да су изложбу припремали пола године.

– По мом личном осећању, поверење да раде на овој великој поставци указао сам двема еминентним дамама које се баве  старом књижевношћу и српском писменошћу. Реч је о Татјани Сувотин из Народне библиотеке Србије и Душици Грбић из библиотеке Матице српске  – рекао је Демић.

Жао му је, како каже, што посјетиоци у Бањалуци неће имати прилику да виде цијели концепт који су оне осмислиле, већ само дио поставке.

– Поставка подразумева паное на којима се налазе  фотографије наших најважнијих рукописних књига које истовремено причају причу о развоју нашег писма, ћирилице. То су фотографије из свих важних јеванђеља која представљају фазе у развоју ћирилице – објаснио је он.

У Бањалуку су донијели десетине каталога које су праве публикације и књиге, а у тим каталозима је приложен и CD који може бити едукативне природе.

–  Поред тога ми смо покушали да одговоримо на још неколико питања која за ову причу у Бањалуци нису толио важна, а нама је у Крагујевцу било важно да покажемо колико је и Крагујевац једна од тачака у култури где су се неке ствари важне за ту културу одигравале – објаснио је Демић.

Истакао је да је ова изложба била идеална прилика да се у 2014. години ода поштовање Вуку Караџићу, по којем њихова библиотека и носи име.

– У 2014. години обиљежавали смо 200. година од прве песмарице и све се вртило око Вука Стефановића Караџића. Ово је идеална прилика да укажемо колико још треба да радимо, те да није довољно само чувати рукописе. Потребно је трагати и за оним скривеним, чија нам судбина није позната. Дешава нам се да сваке године долазимо до неких открића наших колега који се професионално баве тим – нагласио је Демић.

Утисак

– Желимо да поставка остави што јачи утисак, посебно сада када смо сведоци да се у Хрватској ћирилица оспорава као део идентитета српског народа. То нам задаје додатну актуелност да испитамо колико ми поштујемо ћирилицу, колико познајемо њену историју, и да докажемо онима који не знају ћирилицу да је она део и њихове традиције – рекао је Мирко Демић.

Тагови: Галерија, Изложба, Језик и писменост, Народна библиотека