ИЗ ДОБА РАНЕ ВИЗАНТИЈЕ: Код Сребренице откривени темељи цркве из шестог вијека

Група археолога, предвођена Иваном Грујић из „Музеја Херцеговине“ из Требиња оцијенила је на основу пронађених предмета и кориштеног грађевинског материјала да откривене зидине, односно темељи цркве на брду Боровац код сребреничког села Ораховица, потичу из шестог вијека.

Ријеч је о хришћанској цркви из раног средњег вијека, изузетних димензија – 16 пута 12 метара.

Грујићева је рекла да је у источном дијелу Републике Српске откривена само једна слична црква из наведеног периода, у Осмацима, и да су то цркве у којима су Срби почели да примају хришћанство и да се крсте.

Како је навела, веома је мало откривених остатака цркава из раног средњег вијека, а велике димензије цркве говоре о развијености, моћи и завидној насељености овог подручја кроз које је пролзио римски пут и повезивао римски муниципијум у данашњим Скеланима са Власеницом, те водио даље према Дубровнику.

Грујићева је додала да ова црква потиче из доба ране Византије и владавине цара Ираклија, из времена покрштавања Срба.

Објекат цркве млађи је за око два вијека од откривених ранохришћанских базилика на подручју Скелана, али је за око седам вијекова старији од средњовјековног Манастира Свете Тројице у Сасама код Сребренице који је изграђен у 13. вијеку.

Према ријечима Грујићеве, на овом локалитету налазило се насеље из римског доба, у вријеме развијања рударства.

Карактеристично је да је ова црква срушена прије 18. вијека јер су људски скелети који су пронађени сахрањени на зидовима темеља, а код једног женског скелета пронађен је новац из 1718. године.

Откривени су и фрагменти кандила, стакла и фрескомалтера, а у темељима се налази и римски надгробни споменик из првог или другог вијека.

„Ови налази, као и они у Скеланима и околини, затим у Сасама и још неким локалитетима на овом подручју, говоре да је готово цијело подручје ове општине једно велико археолошко налазиште или отворени музеј“, истакла је Грујићева.

Она каже да је планирано да у наредној години буду завршена истраживања, да се испита унутрашњост откривене цркве и обави конзервирање зидина, односно комплетног налазишта.

До открића темеља ове цркве дошло је прије двије године, када су мјештани Ораховице уз благослов владике Хризостома подигли часни крст на брду Боровац са намјером да ту граде цркву.

„Не знајући да се овдје већ налазе темељи цркве, иако се овај локалитет у народу назива Црквиште, поставили смо крст, како се показало, само пола метра источно од олтарске апсиде, а када се приступило чишћењу терена за припрему локације за изградњу цркве наишли смо на ово откриће“, рекао је сребренички свештеник протојереј Александар Млађеновић.

Млађеновић је навео да су о открићу обавијестили надлежне, те археологе који су обишли налазиште и пружили стручну помоћ, односно утврдили из ког периода потичу црквени темељи, а највећи дио радове обавили су мјештани села Ораховица и православна омладина из Сребренице.

Он је нагласио да су подршку за радове на овом локалитету и истраживање имали од Министарства културе Србије и да намјеравају да се обрате Министарству просвјете и културе Републике Српске како би наставили истраживања и конзервирање.

„Овдје смо почели да служимо литургије и у непосредној близини планирамо да градимо цркву која ће потврђивати петнаестовјековни континуитет хришћанства на овом подручју. То је жеља овдашњих мјештана и умјесто на планираном црквишту, нови храм ћемо градити у непосредној близини“, каже Млађеновић.

Директор Археолошког музеја „Римски муниципијум-Скелани“ Свјетлана Марковић каже да је ова установа преузела активности организовања истраживања црквишта, те да ће се ово археолошко налазиште заштити и сачињавати дио туристичке понуде Сребренице.

Још незванични начелник Сребренице Младен Грујичић рекао је приликом посјете овом локалитету да вријеме показује да готово свако сребреничко брдо крије неку тајну и да је утроба сребреничке земље препуна археолошких вриједности.

„Ово, као и претходна археолошка открића, показује да је готово цијело подручје сребреничке општине један велики археолошки музеј и наша задаћа биће да, између осталог, обезбиједимо услове да буду настављена истраживања. То ће омогућити и већу пажњу и посјете научника, али и туриста из свијета“, навео је Грујичић.

Старији мјештанин Ораховице Недељко Петровић каже да се недалеко од откривених остатака цркве на Боровцу налазе остаци римске топионице злата у једној њиви.

Мјештани Ораховице Раденко Драгићевић и Миленко Милосављевић кажу да нису знали да је њихово село некада било духовни центар овог краја, иако су им дједови причали легенде да је на Боровцу некада била црква.

Они су истакли да су откривени темељи ове цркве почели да окупљају расељено становништво овог и сусједних села.

Организују се скупови и служе литургије, а мјештани су још одлучнији да у непосредној близини некадашње, изграде нову цркву за организовање вјерског живота.

Тагови: Иван Грујић, Сребреница, Темељ, Требиње, Црква