ИВАНОВСКА ОБЛАСТ, РУСИЈА: РУСКО-СРПСКИ ЧАС О СВЕТОМ САВИ

 

Уочи празника Рођења Христовог одржан је нови руско-српски међународни час историје, у коме су учествовали ученици из руских и српских школа – чланови Руско-српског клуба у центру за додатно образовање «Восхождение» («Успон»)  у граду Шуjа Ивановској области (Русиjа), недељне школе и лицеја броj 5. у. граду  Долгопрудни у Московској области (Русиjа)   и основне школе  «Бубањски хероји» у Нишу (Србија) . „Свети Сава Српски и његов утицај у Русији“ – то је била тема овог  часа.

Организатори часа су руски и српски наставници, Ђорђе Бојанић (ОШ «Бубањски хероји», Ниш) , Александар Муравјов (Центар “Восхождение” , Шуја), Мариjа Козлова (Недељна школа лицеја броj 5, Долгопрудни), ставили су  за циљ међусобно упознавање ученика Русије и Србије са овом темом, са историјом два братска православна народа и са руско-српским односима.

Најмлађи син Стефана Немање, великог српског жупана, звао се Растко. Родио се 1169 године и још од детињства је показивао да је обдарен изванредним даровима. Али већ од раних година он није сањао  о земаљском царству и радости свакодневног живота, него о томе, да се удаљи од света. Једног дана, заједно са руским монасима, он је отишао у манастир и посветио себе Богу. На том путу он је постао један од највећих светитеља српске православне цркве – Свети Сава Српски.

Час је почео  са песмом „Свети Сава“ српског песника Илића , коjу  је прочитала  ученица  лицеја броj 5.  Пасхина Алена.

Српски ђаци рекли су у свом аутентичном представљању о томе како је Свети Сава добио дозволу од никејског  цара Теодора и патријарха Манојла на стварање независне српске цркве. Специјално за час наставник веронауке из школе „Бубањски хероји“ Дејан Јовановић режирао је анимирани образовни филм „Растко“, у којом је приказано како је будући светитељ  заједно са руским монасима отишао на Свету Гору.

Сваке године 27. јануара, у свим школама Србије свечано се прославља  празник Светог Саве, заштитника просветитељства.

 Ученици из Шуjе говорили су о Светом Сави Српском и његовом утицају  на руско православље и духовни живот. Московски  владари увек су посвећивали пажњу  очувању храмова на Балкану. Иван Четврти jе слао богате дарове српским манастирима и бранио их пред турским  султаном.

И још један од примера наших старих односа… у Архангелском сабору московског Кремља цар Иван Грозни је наредио, да се ту насликају заједно са осталим и фреске  својих  племенитих  предака. Осим руских владара овде су представљени и Српски Свети Симеон (отац Светог Саве), свети Сава Српски и Свети великомученик косовски Лазар. То није случајно, руски цар је осећао своје српске корене. Баба Ивана Грозног, Ана Јакшић jе била од племенитог српског рода Јакшића. Мајка Ивана Грозног, Јелена Глинска, ћерка Ане, била је полу Српкиња. И од њих је сазнао о српским светињама и великомученицима. Цар је имао у својој библиотеци пет примерака житија Светог Саве.

Учесницима часа обратили су се бивши професор Београдског универзитета Андреј Тарасjев, српски истраживач и публициста Зорица Пелеш, председник Друштва Српско – Руског пријатељства „Гроф Сава Владиславић“ из Ниша Дејан Серафимовић.

Професор А. Тарасјев је нагласио: «Као што видите, та веза наша два народа је веома јака и крвљу освећена, и то је оно што сам желео да вам кажем. Да када једног дана будете дошли у Москву и ступили на саборни трг Кремља и ушли у храм који је некада био музеј, а сада већ 15 или 20 година враћен Руској православној цркви, и када са поносом потражите стуб ученици из Ниша,  и њихови пријатељи из Шуји и Долгопрудног, сетићете се, и осетићете да то није само пријатељство вас ученика, него да је то вековно пријатељство два братска народа- православних Срба и православних Руса».

 Александар Муравјов-  руководилац Руско-српског клуба у центру за додатно образовање «Восхождение» («Успон»), град Шуjа, Русиjа.