Руски амбасадор у БиХ Петар Иванцов изјавио је данас у Андрићграду да руски и српски писци имају пријатељске односе и да му је драго што је присуствовао церемонији додјеле „Андрићеве награде“ у Андрићграду.
„То говори да је руска књижевност овдје заступљена и указује да руски писци знају српске писце, да имају пријатељске односе и да узајамно дјелују“, истакао је Иванцов и захвалио Емиру Кустурици и Андрићевом институту на овој манифестацији.
Руски писац Захар Прилепин изјавио је, након добијања „Андрићеве награде“ у Андрићевом институту за најбољи роман објављен први пут у Републици Српској и Србији, да му многи српски пријатељи пишу писма и честитају награду.
„Овдје сам чуо ријечи које су за мене јако важне. Мојим руковањем са Емиром Кустурицом срели су се Андрић и Достојевски, не зато што сматрам да сам исте величине као и ти људи, али мој стисак руке носи топлину руских класика“, додао је Прилепин, којем је награда додијељена за роман „Обитељ“ и књигу приповједака „Седам живота“.
Он је истакао да је у Андрићград дошао из Доњецка гдје су му, док су га испраћали, рекли да пренесе поздрав српској браћи.
„Долазим из Доњецка, а на поласку, моји другови, борци рекли су ми само – поздрави нашу браћу Србе. Руси воле многе народе, али, никад, рецимо, неће рећи поздрави браћу Французе, или поздрави браћу Пољаке, кад каже брат, Рус мисли – брат Србин“, рекао је Прилепин захваљујући на награди.
Драмски писац Душан Ковачевић, који је добио „Андрићеву награду“ за животно дјело за прошлу годину, рекао је да му је изузетна част бити у Андрићграду – чуду које не постоји нигдје у свијету, здању саграђеном у част једног од највећих писаца 20. вијека.
„Ова награда ми је изузетно драга јер је доживљавам као златну значку наше књижевности. Одрастао сам на причама и приповеткама Иве Андрића, а посебна књига ми је била `Знакови поред пута` и кад год пожелим да прочитам нешто мудро и сажето прочитам један део из те књиге“, истакао је Ковачевић.
Предсједник жирија Јован Делић рекао је да је донесена одлука да се „Андрићева награда“ за животно дјело додијели Душану Ковачевићу за његов укупан драмски опус, јер је он један од најзначајнијих европских драмских писаца и „смјехотвораца“.
„Настављајући се на традицију Стерије, Нушића и Поповића, а понекад и у ковибрацији са поетским драмама Љубомира Симовића и хумором Матије Бећковића, Душан Ковачевић је подигао српску горку комедију на највиши ниво и постао европска књижевна вредност првог реда“, рекао је Делић.
Коментаришући одлуку жирија да награди роман руског писца Захара Прилепина, Делић је рекао да је Прилепин имао статус класика савремене руске књижевности, а да је овим романом свој статус не само учврстио, већ и високо подигао наслањајући се на велику традицију руских писаца који тематизују историју.
Он је истакао да је наслов романа „Обитељ“ вишезначан и да уноси истовремено интиман и ироничан тон.
Додјели „Андрићеве награде“ присуствовале су бројне званице из јавног и културног живота, као и бројни медији из Републике Српске и Србије.
Тагови: Андрићева награда, Петар Иванцов